Mala noćna mora

Valjda je kriv taj odgoj ili šta već. Pa moji su me odgojili tako da nikada nisam sastavila JE i BE u njihovom prisustvu. Doduše, često su me nagovarali, osobito kada smo imali neke goste da bar opsujem patka, jer je to tada bilo u modi. A ja naravno puritanski odgojena, nisam pristajala na takve ustupke.. Na šta su oni pred gostima važno zaklimali glavama, ponosni na ogromna dostignuća u odgajanju potomaka.
Jebiga, tu naviku sam zadržala i danas.
Nedavno sam, slučajno pred mamom izgovorila kao nešto zajebavati, i nije bilo baš ugodno. Ne, s njene strane, ona je s vremenom modernizirala svoja shvaćanja prema psovanju, seksu, kontracepciji, ali odgoj ostavlja posljedice.
To moje apstiniranje od svih psovkica mi je posebno teško padalo, u periodu kada bih s faksa došla na vikend kući. Ja i moja cimerica smo u onim trenucim studentskih obećanja da ćemo od sutra učiit, a u nedostatku love da izađemo, smišljajle psovke. Ono, uz partiju jamba smo se bukvalno trudile tko će izgovoriti veću prostotu. E, pa je napor da nešto od toga slučajno ne izleti dok sam kući bio izuzetno veliki.
Opet kažem kriv je odgoj!
Jer, recimo da su me moji odgajali da slobodno baratam s jebanjem ovoga i onoga možda sada ne bih bila frustrirana tokom boravka kući cijeli dan.. evo recimo danas..Zbog pokušaja da napokon otpočnem s tim diplomskim, jer mi gori pod nogama, odlučih ne izlaziti večeras. Hm, u neko doba, shvatim da polagano pizdim. Dobro, to je dijelom i zbog toga što se u mojoj kući ne puši. Iako sam smanjila cigarete, ipak cijeli dan bez poroka postane povod za moje frustracije.
Zamislite saituaciju... Sjebani ste zbog same situacije da niste u stanju napisati dvije prosto proširene za tu glupost, ali nažalost obavezu kao što je diplomski..Ne možete pušiti, a zbog svega toga, ne smijete niti sočno nekome jebati sve što stignete.
E tom logikom, moj odgoj je kriv što još nisam napisala diplomski. Naime, ukoliko bi u mom stanu psovanje bilo legalizirano, cigarete dekriminalizirane, ja ne bih imala razloga da idem van i napisala bih diplomski.
He kako jednostavno zvuči.
Još samo da taj odgoj nekako dovedem u vezu s nedostatkom inspiracije i kroničnom lijenosti kod mene, svi će problemi biti riješeni.
Krivac će biti imenovan.
Nego, ponekad osluhnem ove nove klince koji se vani igraju nekih čudnih igara. E, to se zovu psovke. mislim šta je moj patak, naspram njihovog i našeg Boga, njegovog sina Isusa Krista i svih svetih.
Možda je to zbog toga što mnogi kažu da se u komunizmu nije previše smjelo o religiju, Bogu i sličnim stvarima, a eto sva sreća ove demokracije pa da napokon svako dijete može ono sočno skinuti neko božanstvo.
Neka smo napokon doživjeli da svoju vjeru slobodno prakticiramo, idemo u Crkve, i ispred Crkvi bogohulimo do mile volje. Za to smo se , između ostalog i borili.
Nego, vidima ja da ovo nitko ne čita, odnosno ne komentira, naravno osim onih najizdržljivijih među nama, koji ostave poneki komentar. Ali nema veze, bitno je da napokon imama jesto gdje mogu psovati do mile volje. A vi ako, slučajno zalutate na ovaj blog svaku vašu psovku s oduševljenjem podržavam.
Jeb,uh pozdrav!