Sesshomaru

OK,prvo nesto da kazem-cini mi se da sam u proslom postu mozda napravila preveliku frku oko onog ‘otkrivanja identiteta’,ali morate da znate da je bila prilicno teska odluka uopste objaviti pricu,jer je veoma licna i sadrzi skrivene poruke iz mog sopstvenog zivota....
Tako da,ako je procitate sa razumevanjem,moci cete prilicno dobro da me skapirate!:)
I jos nesto-u ovom postu konacno u pricu ulazi i Sesshomaru!!!
E,da ne smaram vise,evo nastavka.....

Kagome je sledeceg dana dosla iz skole sa osmehom na usnama;tog popodneva ce se vratiti u feudalni Japan,i to ne sama ako ih posluzi sreca.Upravo je zavrsila s pakovanjem kad je neko pokucao na vrata.
“Hi!” osmehnula joj se Akiko kad joj je otvorila.
“Tacno na vreme!Idemo!” uzviknula je Kagome uzbudjeno i krenula ka bunaru.Srce joj je ubrzano tuklo,a po izrazu na Akikoinom licu reklo bi se da ni njoj nije nista bolje.
Kad su otvorile vrata hrama zapahnuo ih je hladan prasnjavi vazduh bunara.Devojke su se pogledale i zakoracile ka njemu.
500 godina ranije,na jednoj grani ne tako daleko od danasnjeg Tokija,jedan demon je spavao.Sesshomaru je retko sanjao,ali sada mu se to ponovo desilo.Isao je kroz tamu gustu kao testo,lica mirnog kao i uvek,iako nije znao gde se nalazi.Pratio je neku priliku,obris koji se kretao kroz tamu ispred njega.Uskoro je shvatio da je to neka zena.Devojka.
U sadasnjosti je Kagome uhvatila Akiko za ruku i rekla”Hajde da to zajedno uradimo”a kad je ova klimnula,popele su se na ivicu bunara i uskocile.
I pale na tvrdo dno.Dno u sadasnjosti.”O ne,sta se desilo?”upeta Kagome osvrcuci se razocarano.”I dalje smo u sadasnjosti,zar ne?”
Akiko ju je tuzno pogledala”Cini mi se da si u pravu...O ne...”
Sesshomaru je grabio kroz tamu,sve brze i brze,i sve vise se priblizavao devojci.Iz nekog razloga,strasno ga je zanimalo njeno lice.Ko je ona...?
Devojke su stajale u bunaru,izbegavajuce da se pogledaju,da ne bi ugledale razocaranje u ocima one druge.”Sta cemo sad ?”upitala je Akiko slabasno kad vise nije mogla da izdrzi tisinu.Kagome je polako podigla pogled ka njoj.
Sesshomaru je napravio poslednji korak premostivsi razdaljinu izmedju sebe i devojke koju je progonio.Uhvatio je za nadlakticu i okrenuo.I morao je da zastane da ugrabi vazduh.
U tom trenutku u Tokiju su se devojke pogledale i nesto je pocelo da se desava.Tlo pod njihovim nogama je polako nestajalo,a plava svetlost je ispunjavala bunar,i Kagome je shvatila.”Prolazimo!”uzviknula je odusevljeno.I dalje ne verujuci,Akiko se nasmesila.Proletele su kroz barijeru bez ikakvih problema i uskoro su na zidovima bunara videle brsljan,uz koji su se popele na suncem obasjan proplanak u proslosti.Pocele su da se smeju od olaksanja i razdragano su krenule u pravcu sela.
Na jednoj grani nedaleko odatle,Sesshomaru se probudio.San je polako bledeo iz njegovog secanja,zajedno sa licem nepoznate devojke,ali je jedna stvar ostala jasna kao da ju je poznavao ceo zivot-njene zelene oci.
Devojke su isle stazom kroz sumu,i uskoro su izbile na cistinu sa koje su mogle da vide celo selo.”Inuyasha nas je sigurno vec namirisao.Pridruzice nam se za par minuta!”rece Kagome sa osmehom
“Odlicno!Jedva cekam da ga upoznam,i njega,a i ostale!Mozda ce s njima moji snovi postati stvarnost.”I sa tim recima su njih dve krenule ka selu, a obe su se osecale kao da vise nista ne moze da krene naopako.
Vreme ce pokazati da li su bile u pravu.

To vam je to! Ja licno jako volim ovo poglavlje, a vi izrazite svoje miljenje....
Dalje sledi upoznavanje sa drustvom iz sengoku ere....Kako li ce oni prihvatiti Akiko?