Uskrs u Normandiji

nedjelja, 01.05.2011.

24.04.2011.
Dugo sam spavao. To mi je najdraže u šatoru. Kad sam na dobrim kamp sajtovima. Probudio sam se i ustao tek oko 10. Uskoro je na rubu polja parkirao i zatim došetao jedan lik. Pričekao sam ga i kad je došao rekao mi je da je donio hranu za fazane i zaobišao moj šator i napunio hranilicu za fazane u blizini. Zatim smo malo razgovarali i kad sam mu ispričao kako i kuda idem i odakle sam došao, pitao me jel idem u Mont St. Michel. Rekoh da idem upravo sada. A on je rekao da će biti krcato ljudimazbog Uskrsa. Zaželjeli smo si sreću i tako se razišli. Kad sam doručkovao zapalio sam prema Mont St. Michelu, za početak. Stigao sam tamo za nekih 40-ak minuta. I deda je bio u pravu: bilo je nenormalno puno ljudi, do tamo se ne može voziti, jer to je kao poluotočić s crkvom i kućicama usred mora.

Nije mi se dalo među svim tim svijetom tamo pješačiti, pa sam napravio par fotki i vratio se na rutu prema plažama dana D i Caenu.

treci Ilirijin sok

S obzirom na usputna stajanja, dosta je dugo trajalo i kasno poslijepodne sam parkirao iznad plaže Omaha među kamper-kombijima i otišao razgledati i prošetati. Gore su ostaci njemačkih bunkera, i kako se spuštaš prema plaži sve je puno spomenika palim borcima.

blizu Omahe

Na ovoj plaži većinom Amerikancima, a bio je tu i spomenik kanadskoj jedinici za razminiranje (mora). Bilo je dosta ljudi koji su šetali prlažom ili razgledavali gore, uočio sam veću grupu mlađih Španjolaca... Kad sam krenuo prema gore sinula mi je ideja: zašto ja sad ne bih tu prenoćio, među ovim kamperima, da stanem i izbjegnem traženje nekog drugog mjesta. Pa sam tako i napravio. Obzirom da sam bio jedini šatoraš, pitao sam svoje buduće susjede jel to ok, rekoše da nema nikakvog problema. Tako sam si ja zgrijao konzervu pesto tjestenine, večerao, oprao zube i zaspao.