Ire's corner office

petak, 26.11.2004.

> F****** JEČMENAC!!

počelo je sinoć dok sam zurila u ekran svoje kante mahnito pišući prethodni post jer sam mislila da danas neću moći ni prismrdjeti kompu. greb-greb pa greb-greb! rek'o koji je sad vrag?! pogledam se u ogledalo i ugledam crvenooko čudovište. crvenočko! još mi je samo to trebalo, mislim si, da začini ionako pretrpani petak..

ustajem se jutros, a stvar je, prirodno, još i gora. em mi je oko crveno, em je nateknuto, em kapak visi na pol oka, em boli.. madre mia! a ja danas imam nastavu u školi, pa poslije držim instrukcije, pa poslije hitam na literarnu radionicu koju sam započela jer, eto, nemam pametnijeg posla u životu, imam previše slobodnog vremena na rukama i stvarno ne znam kud bih sa sobom.. i cijelo to vrijeme ljudi će zuriti u moje buljavo, natečeno, crveno oko.. bulj-bulj!

'imaš ječmenac', objavi mi jutros sestra.
'ma da?' rekoh s otrovnom dozom sarkazma u glasu. ali odmah stišavam poriv da svu svoju frustraciju izlijem njoj na glavu pa skrušeno pitam: 'jel' se jako vidi?' očekujući, vjerojatno, utjehu, laž, bilo što zbog čega ću se osjećati mrvicu bolje..
'ne, grozno izgleda.." kaže mi, okrene se i ode.
to ti je tak, velim si, kad kad imaš crvenu kvrgu na licu. ljudi te vide i odmah pomisle da je stvarnost za tebe već dovoljno bolna, pa čemu ti još i lagati..