I tako.. prođe još jedno ljeto. Što se mene tiče, prebrzo. Čini mi se k'o da je jučer počelo.
Ako Bog da, mogla bih uskoro čak počet i raditi:)
Dragi je već na rubu živaca (tj.novaca), očito mu se ne sviđa imati kak on to slatko kaže "ljubavnicu u Zagrebu koju uzdržava":)
A je mu uzdržavanje! Pa ja fakat nisam tak jako rastrošna!:)
Nakon skoro 5 godina našeg ljubavnog zanosa, on će meni tako! Prasac jedan:)
A što sam ja sve samo pretrpjela jadna za njega! Ma ko to može platit! Ne bi to mogo platiti da me još barem 5 godina uzdržava a ne ovih tričavih par mjeseci.
Doduše da se ne zna jel me teže hranit, il' oblačit, no valjda si je našao neku računicu u svemu.
Najradije bih mu rekla nek ode na štajgu pitat koliko bi ga koštao uredan seksualni život na "tržištu", pa da vidimo jel bi mu se više isplatilo:) Tu još nek doda ekstra bodove što je siguran od raznih boleština! I što moram oko njega titrat, skakat, plazit, kuhat, prat mu gaće, pogotovo s obzirom na njegov zajeban karakter!
Ljudi moji, što je to zajebano biće..tsts. Ma ista ja:)

No, daklem, bila ja na moru, ali nešto ko da i nisam bila. Jebeš ti more kad sam se narintala ko magarac. Išla staroj pomoć oko apartmana. A kad tamo, gosti sami talijani. Bože dragi, što su smješni. Svi mali, crni, a ušminkaniiii..! Ko da su s modne piste sišli. Najgore je što ne znaju beknut engleski. No, daklem, to još nisam vidjela. Mladi, moderni ljudi, a ne bi beknuli riječ na engleskom. Ne jebu ga i boli ih njih briga, osvojili prvenstvo. Na more dolaze sa 16 kofera prtljage! I muški i ženske! Presvlače se isto toliko puta na dan! Non stop su namirisani, ušminkani i uređeni od glave do pete.
Idem ja s plaže, jedva teturam, opalilo me sunce, nabila neki šeširić na glavu (najjeftiniji koji sam mogla kupit na štandu), navukla zgužvanu majicu koju sam držala ispod ručnika za pod glavu, kosa mi sva sljepljena od mora, sunca i soli, kad eto ti mojih talijana. Idu s plaže ko da su upravo izašli iz velnes centra! Dotjerani od do. Prođu pokraj mene s osmjehom od uha do uha, bonđorno.. je, i vama bonđorno, a za njima oblak parfema.. ma mater vam, pa gdje ste se već stigli nasprejat?
Za ne povjerovat.

No nema veze, možda mi nisamo tako ušminkan i dotjeran narod ko talijani. I možda im čak djelujemo ko da ne držimo do sebe kako bi trebalo, jel. No nismo mi ti koji idu na njihovo more (njanja). Zato oni kad dođu na naše, samo bleje u njega i viču belisimo, ah belisimo..
Koliko sam se puta toga naslušala. Još i sad mi odzvanja u glavi.. belisimo belisimo:)