utorak, 30.10.2007.

svašta novoga :)

Opet nikako da ulovim vremena. Ovaj vikend mi je bio tako zatrpan, samo sam trčala sa jedne strane na drugu.
U ponedjeljak sam si stavila ekstenzije :D, pa sad imam kosu skoro do guzice.. Zadovoljna sam a zadovoljna je i moja okolina.
Na poslu ovaj vikend imam pauzu pa nastavljam onaj drugi, i ohrabrila sam se i pitala i za rođendan sam slobodna, yaaay..
Sad sam 5 tjedana bila u jednom dućanu a od onog sljedeć ću imati po drugima.. A baš sam se tamo bila navikla, ali što je tu je..
Bože, što svašta možeš vidjeti radeći sa ljudima, vidjela sam to na praksi u srednjoj i nije mi se baš sviđalo ali sada je bolja..
Ali svakakvih ljudi ima.. Ovo sam zapazila i doživjela.. Dok sam bila u tom dućanu svaki vikend je dolazio neki tip od oko 60 godina, u istoj odjeći, neuredan i išao od jednog do drugog štanda da se najede, to je još ok ali je bio dosta bezobrazan.. I svaki vikend evo njega. Dosta ljudi ti dođe pa te pita a što se dobije uz kupnju, a kad kažeš ništa onda dignu nos i ne žale niti probati. Ove cure koje su radile do mene su dijelile neke "kuharice" a kuharica ima svega 3 recepta, ali svejedno je bilo pitanja što moram kupiti da dobijem kuharicu? A druga cura koja je promovirala jednu vodu je pričala sa kupcem i on joj kaže šta, ako kupim vodu onda tebe vodim doma? Samo ne znam što bi mi žena rekla. Nakon toga je došla ljuta do mene i rekla da bi ga najrađe poslala u neku stvar.. Mislim koja budala.. Većina muškaraca koji su bili sami su bili vrlo ok, čak bolji nego žene, pristojniji i normalniji. A djece je bilo svakakve, većinom su slatki ali ona druga strana užas. Dođe ti pa uzme po par čašica uzoraka bez znaka da mu je dosta a roditelji niš ne kažu, ajd da pitaju ali ne.. A drugi ti pak pljunu kaugumu u smeće pa ti to odljepljuj onda..Pa se naravno bune kako tako malo dajem, čovječe, pa ne odlučujem ja o tome, rekli su mi koliko da sipam i toga se i držim, a i uvijek možeš dva uzeti.Ovaj vikend mi jo ponestalo pribora nekog pa sam otišla kupiti, bile su velike gužve pa sam se zadržala. Kad sam se vratila na stolu đumbus, sramota, čašice koje su iskorištene pobacane na stolu a ne pokraj smeća, otvorili mi i prosuli žličice, prestrašno. Ali najgore mi je kad pozdravim nekoga a on prođe pokraj mene ili me gleda u oči i ni da kaže ne, hvala niti dobar dan.. To mi je jako išlo na živce..
Većina ljudi je sasvim ok, možeš si popričati sa njima, predstaviti im proizvod, daju ti reakciju, ali ovi svi drugi.. Grozno..
Dobro će mi doći jedan vikedn predaha malo. Sad sam baš dobila i mail da u petak nemamo faksa, tako da se fino poklopilo.. Jedna čekam da se odmorim.

Ovaj vikend sam se trebala naćai sa curama iz srednje a oni meni jave u petak, već sam imala 3 dogovora pa nikako nisam mogla. Trebala sam se naći i sa nekim mojim forumašicama ali ni to nisam stigla. Ali ako ništa drugo, klizanje mi je počelo pa me to veseli, a i imala sam dva dana sa Dečkom.
Jedino sam imala peh dva dana. U petak mi je zbriso bus za posao, pa sam došla kad sam trebala pčeti raditi a u sub(jer sam u pet spavala kod Dragog pa smo išli kasno spavati) su mi zbrisala 2 busa a sljedeći voze za sat vremena, došlo mi je da vrištim.. Fala Bogu imala sam nešto para pa sam morala sa taxijem ići, nije mi to baš drago ali nisam imala izbora.

Od srijede sam solo doma pa do petaka a onda se nadam da brišem kod Dečka jer se doma stalno svađam sa mamom, već mi je nepodnošljivo. Ajde da su to neke opravdane svađe, da sam ja nešto napravila, ali većinom ona digne nos i naljuti se jer misli da sam ja digla glas na nju pa samo ode bijesno. Onda ja podivljam jer sam opet nepravedno optužena. Već mi je dosta toga, svaki tjedan bar dva puta tako, već sam luda. Ne možeš ti toj ludoj osobi objasniti da je krivo napravila i shvatila.. Da nema Dečka već bi odavno podivljala. Kad se ne svađamo imamo normalan odnos ali kad se posvađamo vidi se da ona nije normalna, a u meni samo budi agresiju jer ne mogu objasniti da nisam niš napravila..
Nakon svađe opet bude sve ok.. ALi mi je dosta toga. Jedva čekam da završim faks i odem..

pozdrav svima

petak, 19.10.2007.

dani prolaze

Baš bi nekako htjela ovaj donji dio ostaviti prvi, da ljudi ne zaborava, ali nadam se da neće.
Jako mi brzo prolaze dani. Ne znam što sa napisala a što ne. Uglavnom, uspjela sam upisati tu parcijalu. Sad mi je drago što sam to upisala a ne pad.
Dečku mi je sad nedavno bio rođendan, a jadničak je još tad bio i bolestan. Kupila sam mu dvd/video player. Taman sam se spremala da idem k njemu, poklon fino zapakiran, sve sređeno i čujem se sa njim i kaže da je od mame dobio dvd. Ja sam si htjela iskočiti iz kože, bila sam luuuuuda. Jedva sam novce skupila, kupila tjedan dana prije, za svaki slučaj da se ne proda i onda tras.. Ajme, kako sam bila luda..
Ali na kraju je bilo ok, mama mu je to zamijenila za nešto drugo, hvala Bogu. Čak sam mu, ja koja ni jaje ne zna ispeći, napravila tortu :D.. Bilo je stvarno od srca, sva sreća da je bila jestiva, ali čini mi se da nije baš nešt bio oduševljen, ali ok.
Baš nam je bilo lijepo za njegovo rođendan, baš smo uživali iako je on, micek, bio bolestan.

Prvo smo dva tjedna na faksu imali taj privremeni raspored pa nam je ovaj počeo sa stalnim, koji mi nije baš sjajan. U biti, ja ni ne moram slušati sve predmete jer ionako mogu dati samo pola al odslušati ću sad pa onda da mi se to bar prizna sljedeće godine.. Ove godine baš ima zanimljivi predmeta, nadam se da se neću razočarati.
Zavaljujući poslu i faksu, sad mi se nije tako teško dići ujutro, jedino da nije tako zima .
Još što se tiče faksa, napokon sam se uspjela opredjeliti na neko društvo. I sasvim mi odgovara, odlične, zabavne, ne zatrovane cure, iskrene i normalne. Reko dosta mi je više malo na jednu, drugu i treću stranu, nema smisla ni meni a ni jedno od tih društva me prihvaća do kraja kao "punopravnog" člana.
Jedna od tih moja cura je ovaj tjedan imala rođendan, pa smo nakon faksa išli njoj doma na kolače. Kako smo dosta dugo nas tri putovale, tako smo se zezale po putu, pjevale, plesale i ludirale se u autu na bandove tipa Backstreet boys, N sync, Blue i tak.. Ma super, toliko smo se smijale, ko budale..
Kod nje smo ručale, pa nas je našopala kolačima, pa smo se naslikavale ko budale. Malo smo otišle do grada na kavu pa se vratile natrag, opet kolači i klopa. Malo kasnije se njeno društvo počelo skupljati pa smo mi otišle, a meni se već i oči počele sklapati bome. NAtrag doma isti repertoar pjesama :D, ma super.

Hm, što se posla tiče, ja vam radim na promocijama određenih proizvoda u većim trgovačkim centrima, tri puta tjedan, plaća solidna, a jedino tako i mogu raditi, preko tjedna. Jako sam zadovoljna, nema nikakvih problema, super mi je. Radim 4 sata..

To bi bilo to za sada, još malo je i meni rođendan, za to će te biti na vrijeme obavješteni, obećajem :D.
Pozdrav svima

utorak, 16.10.2007.

Mislila sam danas napisati post, ali nikako nisam mislila da ću pisati ovakav.
Čula sam danas od cura nekih na faksu da je Toše poginuo, nisam vjerovala, nisam bila svesna..
Provela cijeli dan sa prijateljicama, na radiju cijeli dan njegove pjesme, cijeli dan na tv-u. Svaki pogleda na tu tragediju ili zvuk njegovog glasa rezultirao je mojim stezanjem grla i suznim očima.. Nekako sam cijeli dan bila u šoku i dođem doma i odem na facebook i vidim tu grupu u spomen Tošeta i slušam njegove pjesme na youtube i nisam više mogla, slomila sam se.. Vjerujem da svatko ko je čuo tu vijest da je u šoku i žalost, bez obzira da li ga je poznavao, bio fan ili netko ko nije slušao njegovu glazbu ili čak čuo za njega. To je jedan mladi život, tako prerano završen, toliko stvari nije doživio.. Jadan nije ni znao što ga je snašlo, o Bože..

Prvi put sam se susrela sa njegovom glazbom kada mi je bivša prijateljica pustila jednu pjesmu koju sam jako zavoljela. Kasnije sam nabavila albu, jedan pa drugi, i imam ih sve. Imao je predivan glas, riječi pjesama su odlične.. Nikad nisam imala prilike otići na koncert, ali slušam ga već dugo vrijeme..

Bez obzira da li ste ikada čuli za njega, ne volite takovu vrstu glazbe ili ste fan, poslušajte njegov glas i riječi, u spomen njegovog imena, sigurna sam da nećete požaliti...

četvrtak, 04.10.2007.

novosti

Opet se meni zalomilo da ne pišem. Htjela sam prije par dana ali sam rekla da bolje ne dok se sve ne završi.
Točnije, uspjela sam dati taj jedan ispit koji mi je trebao da upišem parcijalu.
Dvoumila sam se da li da upišem pad ili parcijalu, ali eto kad sam vidjela da mi fali jedan ispit onda sam se odlučila to dati.
Mnogo me je toga mučilo ove godine, pa sam i zadovoljna postignutim, s tim da nije bilo nikakvog truda niti napora, priznajem. Sada mi je naravno žao, ali baš mi je sve bilo ravno i nisam se mogla pomaknuti sa mjesta.
Od ponedjeljka sam svaki dan visila na faksu, imala taj ispit, lovila neke ocjene i potpise, pokušavala saznati informacije o upisu, jer se to nikada ne zna, naravno da su mi uz to počela i predavanja :).
Ima ove godine zanimljivih obaveznih i izbornih kolegija..

Našla sam i posao, tj našla mi ga je jedna poznanica, ono studentski poslić. Radila sam prošli vikend i ponovno ću ovaj, za sada dobro ide.. Samo da bar imam društvo, ako je koja studentica zainteresirana neka se javi na mail.

Dragi i ja smo proslavili godišnjicu, išli smo na večericu, malo se prošetali, pa sladoled, baš je bilo slatko.. Dobila sam naušnice i knjigu .

Dosta sam se odmarala, ali dosta sam i imala trčanja ovaj tjedan, ali nije mi bilo teško. Manje sam se družila ali nije mi žao. Predavanja su mi počela i sad me baš veseli nekako..

Jučer sam počela pisati ovaj post ali sad ga nastavljam.. Nema nečeg pametnog previše, a i vratila sam se sa posla i umorna sam..
Idej još malo zujati po netu pa se javim sa nečim pametnijim, pozdrav svima :)