petak, 11.08.2006.

more, more

Eto vratili smo se s mora. Komp nažalost neću bit u mogućnosti popraviti u skorije vrijeme, bar do 9-10 mjeseca. ČIni se da je otišao ekran, neznam ni sama, a para
nema, pa bar ne toliko. Ali zato svaki dan visim u vipcaffeu s još jednom žrtvom, frendicom Majom.
Uglavnom, na more smo putovali dosta dugo i kad smo došli odmahj smo se smjestili. Mom Dragom je pao mrak na oči kad je vidio smještaj. U najmanju ruku mogu reći da izgleda skromno.. Hmm, da, skromno. U biti to je sobica, jako mala, s dva kreveta ormarima i stolom i kupaonom. A stvarno je mala, praktički smo se sudarali kad smo hodali po sobi. Odmah smo otišli vidjeti gdje je plaža, kako izgleda. Fala Bogu, bar je
bila blizu. Plaža je bila pješćana i bila je krcata ljudima. Otišli smo se raspakirati i onda
na plažu. Nismo se tak dugo kupali. Otišli smo na večeru i u biti to je bio švedski stol,
to je bilo čudno ali smo se na kraju navikli. A u biti, u početku je sve čudno.
Poslije večere smo se otišli prošetati do dućana u kamp blizu nas. Ali sve nam se činilo
da predugo hodamo tak da smo malo stajali na stazi pokraj mora, onako optvoreno more udara o stijene i zalazak sunca, jednostavno smo stajali tamo i gledali, bilo je prekrasno. I gledaš osobu pokraj sebe i kužiš da ti je to samo po sebi dovoljno da budeš sretna.. I baš smo uživali, ponjelo nas je to, počeli smo se onako lijepo, nježno ljubiti uživajući u svemu tome..
Vratili smo se u sobu na tekmu ali je nismo ni gledali. Uzeli smo tv jer ne možemo bez njega i nismo znali kakav je al kad smo ga vidjeli umrli smo od smijeha jer ima svega možda 10 cm. Smiješno je što su nam kreveti bili razdvojeni, odmaknuti. Pokušavali
smo gledati taj nazovimo tv u njegovom krevetu al smo se gurali koliko je bio mali pa sam ja provalila A bar imamo jedno drugo, na što smo se naravno počeli smijati..
To nam je od tad postala glavna poštapalica.
Iako smo imali polupansion, na niti jedan doručak nismo otišli. Ja sam imala najbolju namjeru al nikad nisam navila budilicu. Slijedeći dan smo se čak digli rano, oko 11.
nešto kasnije smo otišli u restoran na plaži. Naručili smo juhu od rajčice i nekakve
pileće ili pureće filee. Kad je juha došla samo smo se pogledali jer je bila poslužena u šalici, masna i čudnog, starog okusa. Naravno da ni pola nismo pojeli. Mislili smo ok, imamo meso. A kad je porcija došla, ja sumnjam da bi se od nje najelo 8-godišnje dijete. Tak da smo ostali gledni a platili, tj on je platio, 140 kuna.
Ostale dane smo našli i kamp di je ta trdovinica i pronašli put do centra Malog Lošinja.
Proše smo godine isto bili tamo samo na drugom mjestu. Centar je jako lijepi, mali gradić, riva, brodovi i turisti. Simpa.
Uglavnom, dane smo provodili na ručku u Malom Lošinju a večeri na plaži igrajući šah i šetajući. Već sam se zadršala dugo, sutra ću dovršiti. O, da, ima toga još..
POzdrav svima i ak imate kakvih pitanja, pitajte.. kiss