Story of my life
Searching for the right
But it keeps avoiding me
Sorrow in my soul
Cause it seems that wrong
Really loves my company
Ne mogu reći da mi je više teško...
Nije,zaista nije... Neke su stvari došle na svoje mjesto i puno je lakše...
Više nisam tužna...Ljuta jesam...i izigrana...no nije mi prvi put...zdnji jest...bar u ovoj priči...
nisam navikla na polovična riješenja...i ako ponekad i poželim takvo,ne mogu to izdržati...
ili ću imati sve....ili ništa...ili ću imati što želim,ili neću ni imati.....
i svaki put ću dati sve od sebe...makar na kraju shvatila da nije nikada bilo ni vrijedno...
njega nije bilo vrijedno...
žao mi je što to sada moram reći...
nije da sam ja sve naravila kako treba..i tisuću puta sam se pokajala radi nekih gluposti...
već ne žalim za ničim...nije vrijedno toga...ovako sam sretnija i lakše je...puno....
sve se posložilo...neke stvari koje je rekao meni...neke koje je rekao drugima....neke koje je napravio...
neke koje je prešutio....nije važno...i nije da se sada tješim...i ne znam zašto ovo pišiem...možda jer mi je tako lakše..kad to stavim na papir postaje stvarno...
značio mi je mnogo...za mene je samo uspomena...i na neki način opomena...
preko tisuću stvari sam prešla...rekla sam neću više...
i sad kad znam da nema više, nije teško...bilo je možda na početku...više ne...
presložile su se priče...stvari koje je rekao..način na koji se ponašao.....ne mogu to oprostiti...
ni zaboraviti...niti to želim.....niti ću....
još samo za kraj ovo...
....mogu mu mu oprostiti što me povrijedio....
.....mogu mu oprostit što me nije razumio....
.......mogu mu oprostiti što me niije volio....
....al ne mogu što nikada nije ni pokušao....
Oprostite što nisam savršena;
moje su misli nestalne,
a duša neuhvatljiva...
Robujem onome što je ljudsko,
prolazno i precjenjeno...
Ne tražim da budem shvaćena,
ne tražim da me razumijete,
tražim tek svoj kutak svemira,;
da otvorim dušu,
da prostrem srce,
da dopustim mislima da polete do visina.....
Oprostite što nisam savršena;
ja sam tek čovjek;
malen i neznatan;
neprimjetan pod kapom svemira.....
The favorite ones...
Naposletku
Naposletku,ti si dobro
znala ko sam ja
otkud sad te suze, moja mila
rekla si da se za to
cak brsljan ne hvata
zalud izguzvana svila
To je tako
ne pravi od tuge nauku
mani svetlo na sledecem bregu
okopnice moj otisak
na tvom jastuku
kao jezuska u snegu
Razbicu gitaru
crn je mrak ispunjava
odavno se svoje pesme bojim
pomera u meni neke gene Dunava
pa ja tecem i kad stojim
Ali opet da l' bi ikad
bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi
rekla si da bas
ne umem novce brojati
i da je nista sve sto nudim
Naposletku, ti si navek
znala da sam svirac
brosic sto se tesko pribada
da me moze oduvati najblazi Nemirac
da cu u po reci stati
da se necu osvrtati nikada
Redas po vitrini fini porculanski svet
al' ja sam figurica bez ziga
pazi to je bajka sto ti pada
na pamet
fali ti bas ovaj cigan
Tek u jesen otkriju se
boje krosanja
sve su slicne u leto zeleno
naposletku ti si dobro
znala ko sam ja
cemu suze lepa zeno
Draga moja, ti si navek
znala da sam pajac
moj je sesir satra pomicna
usne, tice-rugalice
a u oku tajac
da sam kaput sa dva lica
da sam Gospo'n propalica
obicna
Naposletku, ti si navek
znala da sam svirac,
brosic sto se tesko pribada,
da me moze oduvati najblazi Nemirac,
da cu u po reci stati,
da se necu osvrtati,
nikada...
Divlji badem
Vrteli se tockovi mog bicikla,
gde god je stao taj rulet bese premija,
smakla se o stepenik njena stikla,
nekad su pogledi bili cista hemija...
Dobro je pocela nedelja,
poslednje pripreme za maturu,
virili smo u daljine puni nade.
Preko gimnazijskog bedema,
ko pravi dekor za avanturu
prosuo je nezni purpur divlji badem...
Poneli nas vetrovi ko maslacke,
jedni su leteli lako, drugi padali,
i curice su postale prve macke
a losi djaci odjednom svetom vladali...
Sve mi je odlicno zvucalo
dobro sam stajao tih sezona
ljuljale me oci sirom promenade.
A nju sam sretao slucajno,
uvek je s pogresnim bila ona
ali znao sam da sanja onaj badem...
Stane sve u strofu-dve u baladi,
pustinja proslih minuta i ova zrna sad,
i pred treci refren vec nismo mladi,
usla je nedavno sama u kafe Petrograd...
Suvise tajni u ocima,
u zlatni okov je prstic pao,
molio me dugi pogled da je kradem.
Dovraga, kafa je gorcila
al taj sam ukus od nekud znao,
probao sam jednom davno
divlji badem...
Jos ne znam kud' s tobom
Dok me dira, dok me ljubi
tvoje usne osjecam
dok mi prica, gubim rijeci
tvoje lice zamisljam
Kako letjeti s nekim
kad su ti slomljena krila
Jos ne znam kud' s tobom
ni kud' bi sa sobom
jos tesko je budit' se pored nje
Dok me grle, njene ruke
kao lance osjecam
dok me dira, dok me ljubi
tvoje lice zamisljam
Kako letjeti s nekim
kad su ti slomljena krila
Jos ne znam kud' s tobom
ni kud' bi sa sobom
jos tesko je budit' se pored nje
Kao Titanik plovim
dignut iz mracnih dubina
hodam tiho k'o srna
sto je vec ranjena bila
