7.45 Svest se probila do sive mase. Ili izbila iz nje. Pozdravila plafon. Dobrojutrisala.
7.48 Odlučila bosa svest da se odgega do kupatila.U gaćama. Zapela za vuneni komad nečega. Nečega što ne spada ni u itisone, ni u tepihe, a ni u staze a ni u... Ne spada. A zapela. Ostala svesna. Pad je izbegnut, geganje nastavljeno.
7.52 Svest se pogledala. U ogledalu. Nakrivila glavu ulevo. Kažu da leva strana ljudskog lica lepša. Ali svest to ne zna dok se ne umije. Hladnom vodom. Pljassss. Pogledala se opet. Nije ništa konstatovala.
8.01 Nes ili ne nes? Svesna pitanja. Svesti. Ima mleka? Ima. Hm. Nes ili nenes. Mrzi li je da kuva nenes? Mrzi. Prelivanje vodom obavljeno. Nes. Ima mleka.
8.05 Svest se manje gega. Stoji odlično pored šporeta. Misli kako bi mogao da se opere. Nekako. Sam. Ili će ga svest oprati. Kasnije.
8.10 Svest se onesvešćuje. Nikotinom. Tek tek. Obliva se dugo tom navikom, pa tog jutarnjeg odumiranja nije svesna. A svest. Čudno...
8.12 Muzika. Sa sve zelenom šoljom i 100's nikotinom, svest se ukopala ispred police sa diskovima. Truje se i misli. Ne o trovanju. O muzici. Svest danas ne ide u kapitalizam. Svest danas ostaje kući. Planski. Svesno. Ali muzika. Šta pustiti kad se jesen oseti već po stopalima? I kad imaš plan?
8.15 Carribian Jazz Orchestra. Cafe Espana. Odjekuje svešću. Na licu jedan od onih izraza lica koji se retko deli drugima. Ujutro. Tupav, naivan, uživajući. I odaziva se na mmmmmm. Odličan nesvesni upliv prvih tonova u svest. Jutro. Dobro. Toplo. Svest to oseti jer je na terasi. Toplo pod nogama. Gleda Dunav. I kej. Pije nes. Puši. Nesvesno sluša.
8.45 Narandžaste čarape. Prve u fijoci. Na nogama. (Nije svest nesvest pa da ih stavlja na glavu!)
8.46 Tregerice. Somot. Crne. Nekad bile. Odavno ih je svest nesvesno ofarbala. Svesno i nesvesno radeći. S bojama. Na njoj.
8.47 Odlučila svest da ode u nesvest. Preprala tegle, četke, kante, raznorazna nekdašnja kućna pomagala koja sada imaju neku desetu fukciju ali nemaju ime. Nešto gde se drži nešto u nečemu. Umazano svakako. Oprala.
9.00 Otišla svest u nesvest. Upalila još 100's x100. Nesvesno. Promenila muziku. Anouar Brahem se razlegao u etru. Toi qui sait. Svira. Poklopac na lobanji podignut. I misli izleteše. Naglas:
Ako ovo crveno ovde prebacim u naranžasto, onda ovo ovde dole moram da dodam nešto. Šta...jebo te! Aj probam plavo. S primesom tirkiza. Sranje. Nije to. Nešto malo malo još žute. Daaa. Bolje je. Fali mi konstrukcije u svemu ovome. Kao sve da lebdi. A ne može da lebdi. Oko mi luta...mora negde da se zaustavi. Aj ne seri da si sebe naslikala!!! Stoko kako se nisi setila da uzmeš juče još onih četaka. Fali ti. Kako si ih sve upropastila. Nema veze. Sutra ćeš kupiti. Aj zeleno nazad. Mora. Da da...da dreči. Daaaa. Nema detalja. Koji detalj? Stolica. Mali beli sto. Volela sam taj sto. Da može. Mogao bi jebeno da se javi. Ali možda je bolje što se ne javlja. Da. Sigurno je bolje. Neka je i sloboda. Neka. Čudna. Do jaja neka droga. Frka mi je od nje. Kroz ove krugove ću pustim mehanizme da pokreću ovaj svet. Sve se pokreće na mehanizme. Sve se svelo na inerciju. Jedan klip, ostali ga slušaju. Sklad. Da, ali mašine. Mora jači kontrast da prati tu ideju. Mora bude crvenog. Crnog. Teškog...Tišina....Tišina...Tišina...
13.14 Svest ide da piša. Brzo. Ne pere ruke. Fleka tregerice. Još.
13.05 Je li svest gladna? Jeste. Banana. Kasnije će jesti. Jebeš jelo.
13.08 Svest stoji čvrsto na nogama. Gleda. Sliku. Čučne. Okreće je naopako. Gleda je opet. 100's partner prisutan. Žeđ. Pije vode. Šporet će prati kasnije. Mnogo kasnije. Ne sad.
13.12 Menja muziku. Gleda kroz prozor. Sprema se jesen. Lepa.
13.17 Kupi veš sa terase. Sprema se kišna jesen.
13.30 Svest ide u nesvest. Opet. Ne misli ovaj put. Pušta se....
...
...
17.45 Svest otvara vino. Crno. Pola čaše. Lepe. Seda na parket. Gleda sliku. Konstatuje da je gladna. Svega. Zadovoljna.
17.52 Seda da piše ovaj post. Svesno.