subota, 08.12.2007.

*...// nevolja nevolju privlači - isti smo igrači :)) //...*

Jbg...dosadno mi je – a ne da mi se van...pada kiša, što znači: nemam volje... navršila sam 20 godina, danas... Već ... isss
Sinoć sam bila vani..nije mi se dalo organizirati nešto (bilo što) – pokupila frendicu i išle se zapiti na stare lokacije A bilo je veselo LoL...Bilo je tu svega - ja sam prozvana petardom, ona srnom, moj kišobran od 15 kn za jednokratnu upotrebu zamijenile kišobranom čvrste konstrukcije (fala Draž - nije bed što je netko ostao bez kišobrana ), nošenja na barskoj stolici, penjanja i preskakanja ograda u štiklama (da, sad imam rupu na nozi i ruci ) .. i hm... poslije se baš i ne sjećam ... mislim da je bilo dosta Jägera i Stocka i Amara i da ne nabrajam... Da – nemam više glasa... zvučim ako vjetar u škrapama (kako li sam pjesnički nastrojena LoL)... Znala sam da ću se prehladiti...što sam radila – nije ni čudno S malo krpica stajala na kiši – blesača, baš prava blesača! Ali nisam bila sama u tome – netko se uz mene tresao...ja? nisam – grijala me žestica iz utrobe P.S. Fala mali
Idući vikend – Crvena jabuka... Vikend poslije – Inin rođendan... ah - show must go on...

ponedjeljak, 03.12.2007.

...BjEžI kIšO s PrOzOrA... :)

"Ti nisi pri sebi - pazi kaj ti velim" - ovo je maloprije izašlo iz usta meni drage osobe... Da, ovih dana... Evo, čak i pišem drugi post u nevelikom razmaku... Sva sam neka... opet me lovi depresija (kako uvijek dođe to oko Božića - pomalo ironično)... Malo mi je potrebno.. danas sam vidjela jednu osobu iz moje prošlosti s kojom ništa nije razjašnjeno - zbog koje uz sve načine da prebolim i da nađem neku sreću nisam uspjela prestati voljeti... puna duša neke budale, i ne, ne treba mi to... A opet kad me svi ti putevi bez cilja izmore, uvijek samo njega čekam...samo da ga vidim... i zato kao da mi nema lijeka... Za novu ljubav, treba imati dušu... moja se negdje zagubila.. i veže me za njega sve ono što o njemu znam... Dok je stajao metar, dva od mene (sva sreća što nisam bila sama u tom trenutku) uspjela sam praviti se - sve je u redu...drhtala sam... znala sam da nije... da mi fali... svaki put sve više... Čim sam ušla u stan, slomila sam se... mislila sam da sam jača... samo je počela kliziti ta neka šugava kiša niz moje obraze... Možda su vremenske prilike znale što će se dogoditi?!? Nedavno kad sam ga srela - bila sam zaluđena nekom novom zaljubljenošću u drugoga... znam, zato mi je bilo svejedno... Možda da riješimo sve među sobom - da zauvijek jedno drugome kažemo "Nekad je valjalo - ali nikad više zajedno" - bilo bi lakše... Ovako sam izgubljena... i prokleta nostalgija ne da mi mira...
Zato u ovakvim trenutcima, bez volje za išta, često se podsjetim što mi izmami osmjeh na lice...
ObOžAvAm :
Ř Nescaffe i cigarete rano ujutro
Ř neočekivani poljubac od neočekivane osobe
Ř u ranu zoru plivati gola na mojoj najdražoj plaži
Ř uz glas cvrčaka zaspati na njegovom ramenu
Ř zapasti u alkoholnu ekstazu
Ř voziti u petoj muahaha
Ř ležati u toplom krevetu dok vani pada kiša
Ř pjevati u kadi punoj pjene(tamo je najbolja akustika lol)
Ř miris jorgovana
Ř plesati do iznemoglosti
Ř borice na njegovom obrazu do se smije mojim mušicama
Ř Axe
Ř biti potrebna i neizostavna hehe
Ř piti Fruteke i papati griz
Ř slušati tužne pjesme kad pada kiša
Ř ljubiti se pod zvijezdama
Ř ležati u mraku i slušati Evanescence
Ř tražiti «nešto njegovo» na drugi ljudima
Ř merkante – hoću jednogaaaaa

Ma biti ću ja dobro...samo mi treba nešto s popisa

subota, 01.12.2007.

**:::A supergirl, yours supergirl:::**

And here she goes Evo me opet... Nakon 3 udarna tjedna kolokvija koje sam razvalila, ali ono - baš po pravo Ali nije da je sve ostalo bilo na pauzi
Nego, afkors - sve je trebalo proslaviti (čitaj: alkohol lol)... Naravno, sve u granicama normale - urokavamo se tek idući vikend na moj rođendan Sinoć...toliko toga...Nakon 5 mj konačno sam vidjela mr. X - a iz mojih davnih postova (lol ja ko Carry iz SAC sa svojim mr. Big - om ) ... Već sam bila zaboravila kako smo bili bliski jedno drugom... I mislila sam proći onuda uzdignute glave kao da se ništa nije ni dogodilo. Pogotovo nakon onoga - sad te ima/sad te nema. Da samo nema te kemije...I opet sam htjela biti ona ista ja, njegova i nasmijana, da me vrijeme vrati u one dane...kad su svi govorili da smo ludi - a to nam nije bilo važno...Šteta što nije shvatio da je važnije tko nešto kaže nego što kaže...
No nisam mu dala da mi pokvari večer I cijelo vrijeme je ona naša Supergirl bila u glavi...ali... druge su mi stvari bile na pameti...
Druga osoba... dečko koji mi je davno dao priliku koju nisam znala iskoristiti... Smatrati me mirnom, plahom - greška, veeeeelika greška - nikad ne bi rekli kolike kljove ovaj vampir ima ...Možda pokušamo opet, tko zna... Ipak sam ja sad zrelija, pametnija.... hm.... ovo postaje već diskutabilno Toliko toga se događa u posljednje vrijeme... Idem nekamo U boljem smijeru hehe guess so

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.