|
|
| < | prosinac, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
>16 (skoro 17) godina
>166 cm
>pocela s nekih - 55,56 kg
>sada - 47/48 kg
>ZAGREB
>
Ovako, da se javim, sori ak se raspišem, ovisi kak će mi doć ;D
za početak, da se osvrnem na komentare:
1)KEIRA:znam da ti to možeš, uopće ne sumnjam u to, al se brinem...kiss
2)KYLE:i kod mene je bio takav glupi prekidač, iz ekstremnog u ekstremno, al više ne, nadam se da će i tebi tako...kiss
3)HEIDY:fala...pročitala sam post...kiss
4)OSLOBOĐENOJ:stvarno hvala, lijep komentar,uzela sam ga u obzir, makar to baš ne mijenja puno, al puno hvala...kiss
5)''PRETILA'' CURA:evo sad ću ti malo niže napisat kak mi ide...lijepo mi je jako na praznicima!!!...kiss
6)NOVA:drago mi je ak ti mogu pomoći, sam se čuvaj puno...kiss
7)SOME1SPECIAL:NEEEE, ne volim Božić, volim samo lampice i šta je sve osvjetljeno, al ne volim ta lažna veselja i to šta smo odjednom svi skladna obitelj, ko malu me to veselilo, al sam sam vama htjela uljepšati...kiss
8)SUNČI:fala na dijeti, neću zasad isprobat...kiss
-e da, vaši komentari me jaaaako razvesele, obožavam ih, i vas, tak da mi pliz pišite, što više, znam da je to važno, i ja ću vama...
KAKO MI IDE???
-odlično, stvarno, miiiiinimalno jedem, al stvarno.pijem jako puno tekućine, vježbam(makar nemrem puno jer nemam baš snage s obzirom na kolko jedem), puno sam smršavila, i da sam ''normalnija'', bilo bi mi dosta, al nije, ovo je tek početak.uživam u tome.i nemojte samo vodu pit, to ne može dugo, a ak minimalno i puno vode, tak vam se ne uspori metabolizam i sve puno brže funkcionira, a bar imate snage za život.tak je bar sa mnom.
ŠTA ME MUČI???
-skijanje...al neš ću smislit, snaći ću se, dobra sam glumica, hah
PORUČUJEM:
-uživajte mi, čuvajte se, ne dajte se, i pišite mi, volim vas
PUSSAAAAAAAAAAA
Ovako, evo samo da javimmmm...................
od sutra, razgovarala sam s mamom danas, rekla mi je da nisam normalna, ali izvući će me sutra i preksutra s ručkova, tak da JUPIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII, od sutra, maksimalno 250 kcal, 2 put tjedno se čistim s vodom il onim nekim čajem, punooo vode općenito, vježbanje i samo uživanje u gubljenju kila i dobivanju više samopouzdanja i osmjeha na lice, jedva čekam.
javljat ću vam kak mi ide tj kak napreduje i kojom brzinom, sam vas molim da mi pišete, da mi bude lakše i da mi brže prođe.
J E D V A Č E K A M
pusa a a a a a a a a a ljepotice, uživajte
P.S. ak imate neki čaj il neš za čišćenje, javite
ajme kako mi sve ovo neopisivo ide na živce, to je nešto strašno, najradije bi negdje pobjegla, da me nema.već sam se danas rasplakala 2 puta, stvarno ne mogu podnijeti ovu glupu strku.kako da uživamo u blagdanima, kad je sve obilježeno hranom koja mi se gadi, pretjerivanjem, puno pretjerivanja, i lažnim savršenim obiteljima, sad smo kao svi jako složni...odvratna su mi ta preseravanja, stvarno nemrem podnijet to
još da mi mama da da ne jedem, bilo bi savršeno, al ne, to je očito previše za tražit.
jedva čekam da prođe tih glupavih par dana, pa da odem na dijetu koja je na WANNA BE SLIM... blogu, jer znam da mogu smršavit još ove praznike, al kad nikak da dođe prilika, jedva čekam, jer mrzim ovo.
drž te se curke, javite mi se, odmah mi je lakše, pusa
Ovako, sve sam rekla u naslovu, ali ipak ću se malo raspisati...
danas sam pričala u školi s frendicama(dvije) koje su mi najdraže i s dečkom, svi smo zajedno pričali o puno toga, i ne znam kako, došli su na temu anoreksije, bulimije, blogova naših.popljuvali su to, nas, mene, uf kako me to zabolilo.znam da oni nemaju ni najmanjeg pojma da se ja borim s takvim osjećajima, ali svjedno me to povrijedilo.došlo mi je da zaplačem kad sam shvatila kolko ne razumiju, znam da ni ne trebaju, ali opet...skoro sam se izlanula, htjela sam, da me puste na miru, da vidim reakciju, ali nisam znala kako.skužili su da se nešto sa mnom događa, dečko me moli da mu kažem, al ne mogu, jako me strah, kako će to prihvatiti, neće me shvatiti, toga se bojim.još sam pričala s njim, ali nisam mu rekla, obećala sam da ću mu jednom reći, i oću, ali ne još, skoro, ali reći ću mu prije nego šta ću osjetit da bi on to mogao sam shvatit, tako je bolje, lakše, sigurnije.samo ne znam kako da počnem, šta da kažem, znam da će reć da sam luda, znam da jesam, ne luda, opsjednuta, ali tako je to, takva sam ja, ne želim se pravit da sam nešto drugo kad nisam.htjela bi da nije tako, ali je.vrijeme ja da se suočim sa tim...
shvatila sam još više kolko mi značite vi i vaša podrška, jer je teško...
od sutra još manje jedem, pit ću taj čaj, samo to 1 tjedno da se pročistim, a isto jednom tjedno samo voda možda, iz istog razloga, a osim toga samo voće, i to malo, ne poslije 5-6.i kava, obavezno... tako ću najviše i najbolje smršavit, a neću se osjećat napuhnuto i puno, mrzim taj prokleti osjećaj.jedva čekam, znam da mogu, već jesam, želim još, puno.želim da sve zablistamo kad se pojavimo u školi poslije praznika, (makar sam skužila da većina ljudi nije ni primjetila da sam smršavila, njima sam uvijek lijepa, uf)...mrzim hranu, mrzim predrasude, samo želim biti ful zadovoljna, volim vas
pusa velka, čuvajte se
P.S. sori ak sam vas zgnajvila s postom ;)))
ej ljepotice, da se javim...znam kolko volim kod vas čitat nove postove, a ja se povodim za onom(ne radi drugima što ne želiš da tebi rade il u ovom slučaju ''piši nove postove jer želiš da drugi pišu'')...hah 
uglavnom, ja sam ok, danas sam bila jako nervozna, pukla sam par puta, sve zbog glupe škole, al ajde, sam da još sutra prođe, ja na konju, odlično.
još uvijek se čudno osjećam, malo sam zadovoljna sa sobom(to traje kratko, prekratko, trebala bi cijelo vrijeme bit, želim to), ali većinu vremena sam u bedu i želim tolko toga, a zapravo samo jedno.i nadam se da će to doći, i da ću konačno počet normalno živjet, to me danas mama zabrinuto pitala, kad ću konačno normalno počet živjet.ja sam joj rekla da vrlo rado, samo da sam zaboravila kako, a to je jako tužno, dođe mi da se plačem kad se sjetim kako sam sretna bila, prije jedno 2 godine, imala sam totalno drugačiji pogled na sebe, onakav kakav imaju ljudi koji me znaju.da, baš sam jučer mislim razgovarala s frendicom, koja mi zavidi, htjela bi se mijenjat sa mnom, misli da sam ja sretnica, da mi je sve savršeno u životu, svi me dečki gledaju, a ja njoj naravno da to nije istina, itd...i tako stalno, ajme samo bi htjela nešto, da se promijeni, da lijepo mislim o sebi, konačno, malo za promjenu.
ja zapravo niti ne znam prihvatiti kompliment, kad mi dečko, frend, frendica odjednom kad se vratim s odgovaranja pred pločom il tak odjednom kažu da sam jako lijepa, da bez obzira na sve ja sam lijepa, ja na to postanem nesigurna, promijenim temu, zato jer ne mislim tako, grozno, ali opet, optimistična sam, u većini stvari, pa se nadam da će se i to promijeniti.
znam da nam je svima teško, baš sam čitala u cosmu jedan članak o anoreksiji, bulimiji i tako(obavezno pročitajte), dobar je.općenito, obožavam cosmo 
aj, neću vas davit više.drž te se i čuvajte, ništa drastično ne radite, ništa šta vas ugrožava, jer sve ste neizmjerno vrijedne, volim vas, fala šta mi pomažete, kiss velki, puseeeeek 
kako sam
-bezveze, baš se loše osjećam, neki unutarnji osjećaj me ubija u pojam, tako jadno, bezvijedno i bezveze se osjećam.danas sam tako bila tužna u školi, skoro sam pukla, i rekla dečku za svoj problem, ali nisam, ubija me to šta drugi ne misle na to na što ja mislim, šta ih to ne ubija, šta žive normalno, i šta su sretni, a ja sam to imala, izgubila sam to, svaki dan se molim da mi se vrati ta predivna bezbrižnost koju sam uzimala zdravo za gotovo, jer nisam znala da postoji nešto drugo, ali sad znam, i to boli, jako...samo se nadam, i čekam, i molim se, ajme, ali KADA će to prestati, želim normalno živjeti!!!
-sve mi ide na živce, sam bi da sam sama i da ne znam, da nestanem
-inače, sutra je 3.dan juha-dijete, naravno, držim se, nije mi neki problem
volim vas sve, pusaaaaaaaaaaaaaa
ej komadi
jesam, ponosna sam ja, al mama me danas ''natjerala'' da malo normalno ručam, i mene to proganja cijeli dan, tak da sam sad malo prije povraćala, namjerno naravno, to sam samo jednom napravila, prije godinu, al kolko god to jadno i odvratno bilo, ja sam ponosna bila na sebe, jer sam uspjela, ajme samu sebe žalim na šta sam spala...da se ponosim zbog tako nečeg, da mogu sad bi cijelu noć, al ne mogu, škola je sutra, a mogla bi me i mama čut.
joj, kad će proći ta opsesija...???
i da, ako NETKO ima nekakvog pojma o onoj ČAROBNOJ JUHA DIJETI, kak je to, šta se radi, kak ide sve to, kak funkcionira, kakvi su rezultati, sam mi recite, PLIZ HELP, meni nije problem takve dijete izdržati, meni je zapravo bitno da ja imam to na papiru, sve po rasporedu...tak da, H E L P sa informacijama, šro prije
PUSAAAAAAAAAAAAAAAAAa
ej, 
evo nisam se javljala, al jer mi je komp bio pun virusa i svakakvih sranja, pa sam ga morala dat na čišćenje, sad je sve ok...
prošlo je 15 dana, tj gotova mi je bolnička dijeta, jučer je bio zadnji dan, smršavila sam dosta, vaga mi glupa još ne radi, sam čekam da mi mama donese novu, pa da vidim kolko točno, al meni je bitnije da ja to vidim, neg kolko sad piše na vagi, jer je to relativno...a vidi se, jako, al se dogodilo ono čeg sam se ''bojala'', želim još smršaviti, tj ne znam stat i panično se bojim...
-zadnjih par dana se tako čudno osjećam, ne znam zašto, nekak bezvoljno, tupavo, baš bezveze, nadam se da će to proći.
ovo vrijeme me jako nervira, zima je, a ko da je proljeće, ja bi snijeg, da je sve bijelo i lijepo, obožavam ove silne lampice, ja bi da je ciiiiiiiiijeli grad ukrašen, odmah sam bolje.
još ovaj tjedan da se svega riješim u školi, pa će biti dobro.onaj zadnji tjedan je zezancija, jedva čekam
i tak...uživajte mi, pusaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
ej ljepotice...
konačno je došao kraj tjedna, još samo par njih, jedva čekam praznike, i vikende naravno, meni vikend počne od trenutka kad nakon petka dođem doma, tako je valjda svima, obožavam taj osjećaj
što se tiče dijete, držim se skroz, jer ja il radim neš kak spada il ne radim, neću krenut na nešto i onda to upropastit, radije onda čekam vrijeme kad će bit bolje, tako u svemu, pa i u dijetama.
vidi se naravno na meni, bolje je dosta, a i osjećam se bolje.crkla mi je vaga, neš s baterijama ne valja, moram to popravit, makar je meni puno bitnije zapravo da sam zadovoljna odrazom, nego ta brojka, to je ionako kod svih različito, ovisi kak smo građeni i to, dal su mišići il salo i tako dalje... 
jedva čekam taj dan kad ću napokon bit zadovoljna i obuć se u nešto u čem ću si bit skroz lijepa, jer stvarno imam brdo robe, sve mi ispada iz ormara, al nemam volje, al doći će i to, nadam se što prije!!!
kako se ponekad(jako često) zapitam šta je ovo?!?
mislim, ja zapravo(kao i većina nas) vodim ''dvostruki'' život, nitko tko me zna(osim možda moje mame) ne bi reko da me ovako jako muči moj izgled, da sam nezadovoljna, oni svi misle da ja sebe vidim onako kako me oni vide, daju mi komentare tipa kak imam super tijelo, mišiće, noge, kak sam vitka, blago meni...a ja bi sve dala da sam drugačija, zapravo, žalim samu sebe, jer je to stvarno tužno.nije uvijek bilo tako, zapravo, od kad sam krenula u srednju i malo se promijenila, šta je normalno, jer se u tim godinama ''pretvaramo'' u žene i znam da će se s godinama svi ti poludjeli hormoni stabilizirati i da ću puno lakše smršaviti(o tom mi je svemu doktorica pričala), al ja kao da ne želim to prihvatiti, nadam se da ću shvatiti neke stvari.jer me ovo sputava da uživam, 
npr. kad me društvo pozove negdje, ja sam kalkuliram kak da to izbjegnem, jer pretpostavljam da će oni jest nešto, pa da će me ubijat u pojam da nisam normalna itd.
čak me strah kak ću na skijanje s društvom, ide mi i dečko, ne znam kako ću, to me JAKO muči, poludit ću, ne mogu sama normalno jest, a POGOTOVO pred drugima, to mi je koma.znam, treba mi pomoć, od same sebe
nadam se poboljšanju, uf
P.S. držim fige DiT da bude bolje, da joj sine, da se spasi
pusaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa, čuvajte se
