utorak, 06.03.2012.
Moje ime je Mladen Grdović, a ovo sve oko mene to je crno-bijeli svijet
Kraj moje kuće ti ima jedna stanica na kojoj ja svaki dan
čekam bus koji me odvodi u veliki Grad u kojem se nalazi
moj posao.
Svakog dana ti je nisam jedina čekačica autobusa, nego tu dolaze i drugi
s kojima bi te svakako htjela upoznati.
Čekačica prva JEBATE
- A di si ti, Jebate, baš govorin mužu od kad te nisam vidila!
- Evo, čekan bus.
- A jebate, šta rade ovoj dici u školi, mlađi mi Jebate, triba riješit 10
zadataka iz matematike. Kažen mu ja - u kurac i matematika, nisan je
ni ja znala, a isto san Jebate uspila i kuću napravit i vas rodit. Jebate, neki dan
sastanak u školi za ekskurziju. Ma rekla sam mu, nećeš ti nigdi na nikakve
ekskurzije dok ne ispraviš te ocjene! Mene si naša zajebavat, zajebaji ćaću, ali
njega neće, njega se boji. Rekla sam mu - Snimit ću tebe i brata ujutro dok
jedete paštetu da van ćaća vidi kad se vrati s posla kakve pizdarije radite.
Jebate dopizdilo mi je u kući svaki dan, iden malo do grada pogledat šta ima,
otić u matere na kavu. Znaš li ti Jebate da san ti ja odrasla u Varošu, meni ti je
znaš koji šok Jebate bilo doć živit ovde na selo. Nikako se Jebate nisan mogla naviknit.
(Dolazi bus. Kupuje kartu.)
-Aj sidni kraj mene da ti ispričan šta su napravili za maškare.
(Sjedam na prvo prazno mjesto kraj neznanke kojoj se obraćam sa Dobar dan kako
ste - Žena mi se čudno smiješi i kaže- Dobro, hvala)
Čekačica druga - HDZ
Ne znam, da ti budem iskrena kako se ova žena zove jer
je već dugi niz godina od kad je bila druga na lokalnoj listi hadezeja zovem samo HDZ.
- Ej Ibe, kako si? Ideš radit?
- Evo, čekan bus.
- A šta ćeš dušo, mora se radit. Kako ti mater? Di ti je sestra?
Nije lako danas, nemaju mladi di radit. Evo moja Marijana, već dvi godine traži posa.
Dobra mi je Ivana, upisala je drugu godinu na ekonomiji. Sve je u roku dala.
Baš joj govorin ja, dušo izađi malo nemoj stalno učit, ali ona ti se ne odvaja od knjiga.
Kaže ona meni, mama moram dat sve ispite do 7 miseca, da buden slobodna cilo
lito da mogu radit. Ona ti priko lita radi, evo već četvrtu godinu zaredom i sve šta zaradi
da na kraju meni i kaže
- Ti bolje znaš sa parama, kupi mi šta ti misliš da mi triba.
(Dolazi autobus. Ulazi. U busu sjeda kraj prve žene i njezin glas mi odzvanja u
ušima sve do grada. )
Čekačica treća - ISUS NE VOLI GOLA LEĐA
Treća ima svoje pravo ime, ali joj ovo puno bolje pristaje.
Kratka priča: Nedjelja, misa u crkvi. Sjedi iza mene i sestre u klupi.
Nakon završetka, obraća se mojoj sestri
-Dušo, nemoj se ljutit, ali kad si kleknila vidila su ti se leđa,
Znaš, Isus ti ne voli gola leđa.
- Ej, Ibe, dobrojutro, Ibe
- Dobro jutro
- Evo taman sam izmolila jutarnji pozdrav Gospi.
Baš mi je drago šta te vidin, tila sam te pitat bi li se uključila u našu
malu molitvenu zajednicu, molimo rožariju, čitamo Bibliju, kasnije raspravljamo.
- A nisam vam ja baš taj tip. Ja vam se više volim sama pomolit.
- Dušo moja, molitva je jako važna. Isus je rekao kada su dvojica okupljena u moje ime...
(Shut down)
...- i onda je svećenik baš u Duhu molio i osjetila se prisutnost Duha Svetoga, pa je časna sestra
počela govoriti anđeoskim jezicima. Evo nam bus
(Ulazi u bus. Pravi se da me ne zna.)
Čekač prvi - POVJESNIČAR
-Evala mala, evo i jutros okrenilo na buru. Znaš li ti da kad sam se ja vratija iz
Vinkovaca 67 da je ovde puvala najveća bura. Ako nije 180 na sat. Onda ti se
to nije ni mirilo. Jesi gledala sinoć Branimira Bilića?
Krasnu emisiju je napravija. Svi govore partizani, ali nemaš ti pojma šta su oni
napravili za ovaj kraj. Znaš li ti da je Pavelić ovo sve proda Talijanima?
(Shut down)
...- I onda je Tito, kažu sakriva se, ma Đavla se on sakriva, on je sprema ofenzivu.
Priča mi je pokojni stric Mime da je on lično tamo bija kad je ovi govorija...
(Dolazi bus. Sjeda kod partizanskog istomišljenika. Radni naslov razgovora:
Tekovine NOB-a)
Čekač drugi - ČOVJEK KOJI JE PREVIŠE ZNAO
- Kaže mi ova jedna žena da je ona Milica imala moždani jučer. Njezina čer ti je
udana za onog zubara šta je prije rata, nećeš se ti sitit bija po novinama zbog nekih
malverzacija u Domu zdravlja. Zamisli ti sudbine od te obitelji, a njezin sin ti je velike
škole završija, profesor je negi u Njemačkoj. Znan mu ja i ženu, naša iz Medova Doca.
A zamisli kako je svit mali, priklani slavili gori krizmu i ona mi dolazi i kaže:
-Barba Ivane, sićate se mene?
- A meni se oči napunile suza, jer kako je se ne bi sitijo, a s babon sam joj u školu iša,
šta ti je sudbina, šta ti je život.
(Dolazi bus. Puštam ga prvog jer je pristojno. Stojim na nogama jer znam da on neće.)
Sutra će opet biti novi dan. Sunce će obasjati vrhove planina. Mojom ulicom će teći voda
čudnog podrijetla. Neki ljudi će još spavati. Neke bake će vikati za unucima Ivane,
zaboravija si marendu! Neke žene će klapati potpeticama. Jedna žena će
u crvenoj kućnoj haljini i papučama ići po kruh.
Jedan čovik će mi reć Dobrojutro seka đava odnija prišu.
Jedna žena će kad me vidi, pravit se da me nije vidila i ući će u kuću.
Jednu misao ću ponavljati kao mantru do stanice, misleći kako je to super
naslov za nešto ne znam što.
Moje ime je Mladen Grdović, a ovo sve oko mene to je crno-bijeli svijet
- 01:33 -
Komentari (10) - Isprintaj - #