VOZOVI
slika: digital art
Uvek povređen tražim neki odgovor
na sebi postavljeno bezbroj pitanja
i kao krivac osećam se krivim
pa ništa od odgovora ne nalazim.
Vrtim se u začaranom krugu svog bola
i samo iscedim suze
kao žal da moglo je
bolje, drugačije i lepše.
Bez jasne reči prihvatih neku tisšinu
na koju moram da se naviknem,
bez pitanja kako mi je u njoj,
a naučen da volim i da postojim
kao svetlo na kraju tunela,
polako se gasim bez reči utehe.
Nestajem u vidu magle,
pristajem na poraz,
iako to nisam želeo
i slomljen na obećano
tražim izlaz iz večitog sivila.
Pun grehova,
opet želim i borim se
za jedan osmeh,
da obučem prividnu radost
i odložim kraj
za neki lakši trenutak.
Verovao sam da vrednost negde postoji
kao trag za korak napred,
sa mislima dočekivao svaki novi dan,
da neko čeka na moje dodire poput svile.
Previše snova sam snivao,
tuđih i nedodirljivih i nisam osećao,
da su svi snovi tako daleki
kao vozovi koji odlaze sa putnicima.
koji boluju i putuju u jednim smeru,
smeru prema istini da kraj postoji.
...milica.v
