POSLEDNJA PESMA
slika: digital art
Pišem ti poslednju pesmu
tišu od noći i od samoće,
a preglasnu za početak
u kojoj nas vreme zarobilo.
Pišem ti najtiše reči
tiše od bola i od ćutnje nemirne,
reči o zaboravu
i nekom trajanju besmisla
gde pogled izlomljen luta,
a nada čeka poslednju nadu.
Pišem ti jaukom srca
bez srama i stida
što suza se okova na licu slabosti
u tišini nečujne pesme,
u bolu stiha koji te vetrom doziva,
u nekoj istini zaspaloj
sudbinom nedosanjanog sna.
Pišem ti tihu pesmu
tišu od jutra
u kojem je zakletva ostala
samo reč na drhtavim usnama.
Pišem ti poslednju pesmu
tišu od zova,
umorne molitve o nekoj sreći
bez početka i kraja
umornog pogleda kroz daljine.
...Milica.V
PONOĆNO VRELO
slika: digital art
Ti si moja reč u moru,
moja očarana misao
i moja obala beskrajnog kopna,
obala bez granica i bez gladi.
Tvoj pokret u meni trepti
kao ljubičaste šume
i kao krupno sunce
očekujući zoru.
Tvoj glas u meni traži ponoćno vrelo
i uzglavlje bezimene bludnje,
a tvoje ruke su moj početak
na kraju svakog dana.
I moje bezbrižno oko
na vratima žudnje
i moja mirna pesma
što kune sate i sekunde.
U tebi ja živim
pobožno i nadomak Bogu
i znam da si ponovno rođen
u poslednjem jutru,
dok sam se spremala na put
u bezbojno nebo.
U tebi nema polutame,
a ni uzdah u tebi
ne drema sa tugom,
u tebi sam samo ja
i tvoja ljubav,
ljubav što u dnu tvojih grudi
svakog dana zapeva i docveta.
Milica.V
odlomak iz romana "ŽIVOT JEDNE MAJKE"
slika: digital art
Kada svoju dušu zatvoriš i držiš učahurenu i mračnu pomisliš, da je to sve od života najbolje što može da ti pruži i to prihvatiš tako.
U svojoj spoljašnjoj lepoti blistaš, a unutra iza lika, ruglo i bol nesnosan, neki krijući bljesak anđeoskih očiju zablista na tren i ogreje ti u duši svu tu teskobu i bol popusti, ošine ga trenutni zaborav, oči progovore nekim novim treptajem, utonu u trenutke otkrivene lepote koja je nekada spavala, bila ubijena od teške i zlobne ruke života.
Tek tada shvatiš, da tvoju lepotu ne žele svi da otmu i unište, jer neko je bljeskom shvatio da lepota ima ljubav i toplinu u sebi.
Drhtavim osećanjem toneš u nešto nedodirljivo, traješ u svojoj tišini osude okovan ćutanjem večnim, nemanjem onoga za čime uzdišeš i opet razviješ bol u još jednom nizu, drugog sadržaja jednog poglavlja života shvatajući, da život krije pitanja i reči bez jasnog odgovora,uputstva.
To je suština našeg vremena, tišina i kraj pre kraja, izgubljena bitka na poljani života.
..Milica.v
PRAZNI DODIRI
slika: digital art
Uplela si zaborav u svoje uzdahe,
htela si nečujno da ubiješ vetar
što ti oči suzom darivao,
misleći, da prolaznost traje kao tren.
Pokušavala si da usvojiš tišinu,
svoju nemost da joj predaš
i sebe pokloniš crnim noćima
bez srama.
Mesečev sjaj si prigušila
zagrljajem svoga bola
utonuvši u izrešetan san
teškom istinom,
da si dlanove opustošila
praznim dodirom.
Milica.V