MOGU JA
slika: digital artist
Mogu ja da zaboravim
sve izlomljene zore
u tvojim očima
i nadanja da zakopam
u jednom stisku suze
što žuri.
Mogu ja da zaboravim
sve boli na umornom licu
i strepnje koje si čuvala
ispod svakog drhtaja.
Mogu ja da zaboravim
sve dane u tvojim rukame
i čežnju kojom si govorila
uz svaki smiraj sunčevog zraka.
Mogu ja da zaboravim
svo vreme koje sam živeo
i laži koje sam sa usana tvojih
pažljivo skupljao.
Mogu ja da zaboravim
ali ne mogu sam...
Milica.v
OSEĆAŠ LI?
slika: digital artist
Osećaš li,
kako su tišine tužne i nemirne
i način na koji govore,
kako skrivaju i stežu,
u nepovrat nose
svaku reč koju sam ti uputio?
Osećaš li,
kako su laži večne i drhtave
i koliko razdiru i paraju
ovo malo istine i nade
kroz koju dišem
i pažljivo u uzdah umotavam?
Osećaš li,
kako koraci odzvanjaju i gube se,
nesigurno u bezcilj odmiču,
u neki nepostojeći svet,
gde tragovi nikada ne ostaju
kao mapa da ću se nekada vratiti?
Osećaš li,
u svojim grudima propast i žal,
koji vešto skrivaš kao kaznu
osmehom zatrpavaš,
bojeći se priznanja
koje ti u mislima živi
kao večito trajanje?
Milica.v
TEBI
slika: digital artist @Realengo
Još si u mojim stihovima.
Pisat ću ih,
čini mi se kao da ih čitam
zajedno sa tobom
u nekoj tajanstvenoj zemlji
sa plavim nebom, sa više sunca.
Sa tobom polazim opet
u svako novo jutro,
gledam tvojim očima zoru.
Obojim svaku misao,
mirisom cveća procvalog,
nakon dugih zimskih mrazeva,
pažljivo….kao najveću dragocenost,
da ne izgubi svoj miris,
na dalekom putu do tvog srca...
Milica.V
ZNAM
slika: JORGE MUNGUIA
Znam,
da skrivala si pogled,
dok si gazila
po lažnim obećanjima,
skrhana,
daleka od svoje istine
koju nisi ni sebi priznala.
Znam,
da u duši si skrivala
bezbroj naslova
za svoje priče prljave,
teškim korakom gazeći
putevima svojih zabluda.
Znam,
da usne su ti utrnule
od ćutnje duboke
u nekoj pukoj tišini
zaboravljenoj,
na svako svitanje.
Znam,
da bila si
u mojim rukama srećna,
bliska mojim dodirima,
nosila si osmehe
u sve nove zore.
Znam,
u svojim grehovima
si ostala okupana
nekim tuđim lažima
misleći da moja duša
neće biti ranjena
Znam.
milica.v
NIKADA
slika: digital artist
Ne znam gde počinje praznina mora.
Ali slutim što je taknuo u tebi ili meni glas koji je blizu negde rekao: nikad.
To je reka koja se više ne vraća u svoj izvor,
jer su joj obale dogovorene s nekim nepoznatim koji čeka u daljini.
To je cvet koji ne silazi više u svoj koren jer se onde naselila budućnost.
Nikad. Šumna trava neizgaženih visoravni, sneg na planinama ljubičastim.
Osvrni se za sobom i gledaj svoje Nikad u travi sluha i vida naraslo u seni ruku sustalih, u sjaju želje neugasive.
Obaziri se, prepoznaj svoje Nikad po iščezlim izgovorenim šapatima. I teška misao koju si zanjihao posta će blaga, jer je kraj nje čovek nerazumljiv u svojoj samoći.
A kad se on pomakne u Noć i u veliki uspavani prostor,
ispruži ćeš za njim svoje ruke i viknuti: ne odlazi!doziva ćeš nekog ko je svoje
nikada shvatio kao molitvu noći...
Milica.V
POSTOJALA SI
slika: digital artist
Postojala si,
na mojim dlanovima
kao kapljica nade
bez koje su dodiri nezamislivi,
a zore miljama misli daleke.
Postojala si,
u mojim uzdisajima
kao prebolna čežnja
bez koje tišina ne bi mirovala,
a vreme nikada prolazno i trajno.
Postojala si,
u mojim očima snena
kao posebna istina
bez koje su sve reči neme,
a noći na tugu mirišu.
Postojala si,
u mojim grudima skrivena
daleka od dodira svakog treptaja
bez koje su zore zamrle
negde na pola svitanja.
U mojim snovima
postojala si...
milica.v
