New day. New hope.
Bilo je podne kad sam se propudila. U spavaoni nije bilo nikog. Svi su me se klonili. Čak i Aicha. Očito su mislili da sam nezasluženo u njihovu domu. Amber nisam vidjela. Čula sam da je morala hitno doma jer joj se otac teško razbolio. Obukla sam se i otišla u perivoj. Nije bilo previše toplo. Sjela sam uz jezero. Vidjela sam svoj odraz u vodi. Bila sam blijeda. Bez imalo kapi krvi u licu. Odjednom sam začula smijeh. Okrenula sam se i vidjela sestre blizanke. Znala sam da su blizanke jer makar je jedna imala kratku raščupanu kosu, a druga dugu ravnu kosu osjećala sam njihovu povezanost. Došle su do mene.
„Bok! Nismo se upoznale.“ rekla je ona kratke kose.
„Ja sam Agi Luna, a ona Ponči Tonks.“ predstavila ih je druga.
„Prezivamo se Grey.“
„Bok! Katie Helena Lestrange. Koji ste dom?“ upitala sam ih.
„Ja sam Griffindor, a Agi Ravenclaw. Ideš na ručak?“
„Aha.“
Pričale smo sve do velike dvorane. Svaka smo krenule za svoj stol. Nije bilo mjesta nego do Draca pa sam sjela kraj njega.
„O! Nova u našem domu.“ posprdno je rekao. „I? Je ti Aicha već počela pričati o tome kako je ona kraljica perverzija, kako je njabolja, kako ju dečki obožavaju, ni jedna cura nije joj ni do koljena?“
„Ona to nikad ne bi govorila.“
„Vjeruj mi govorila bi i govori. Takva je. Samo što to govori jedino Slytherinkama. Nitko ju ne voli. Sve cure te se klone zbog nje. Mrzi te jer si zaokupila toliku pozornost. A što se tiče tvoje „najbolje“ prijateljice Anne. Njih dvije su protiv tebe. Stalno ti govore iza leđa. One su si najbolje. Nego da prijeđemo na lijepše teme. Jesi upoznala Lizz? I Petera?“
„Samo Petera.“
„Dođi onda da te upoznam s Lizz.“ krenula sam za njim do djevojke moje visine, kose crne kao ugljen, u trapericama i kričavozelenoj majici.
„Bok! Ja sam Katie.“ Pružila sam joj ruku, a ona je orihvatila.
„Haj! Ja sam Elisabeth. Ali zovi me Lizz.“
„O.K.“ nasmiješila sam se.
Kasnije sam saznala više o njoj. Pola je godine starija od mene i isto je 5. godina. Nema braću ni sestre. Roditelji su joj nestali i živi kod bake i djede, Winone i Johna Gorka. Preziva se Black. Zabavna je, draga, druželjubiva i nadasve dobra. Najbolji prijatelj joj je Peter. On je nov. Dolazi iz škole Daylight. Veoma je simpatičan. A i Draco. Ne znam da li je ono šta kaže za Aichu istina, ali o.k. je. Zaključila sam da će u mom životu biti mnogo promjena. Već su počele. Stekla sam nove prijatelje, ali odvojila se od starih.
Navečer oko 7 sati dobila sam pismo. Zapravo u muškoj spavaoni bili smo: Draco, Peter, Lizz i ja, a ispred mene se najednom pojavio kućni vilenjak Mambu.
„Gospodarice Katie! Dobili ste pismo od...“ zastao je nepovjerljivo gledajući prema drugima.
„Slobodno reci.“
„Od gospodarice Bellatrix. Evo, izvolite!“ završio je, predao mi pismo i nestao uz sitan puk. Otvorila sma pismo i pročitala ga naglas.
Draga moja,
Ako ti May toliko znači, a vidim da da ond aću se pobrinut da ju ne izbace. Za Dumbledorea ne brini. Bliži mu se kraj. Molim te sutra navečer poslije 6, ti i svi oni koji su ti važni, budite u svojoj društvenoj. Obavezno!
Bella!
Završila sam. Nije mi bilo jasno baš previše.
P: Kako to misli Dumbledoru se bliži kraj?
E: I šta će to biti sutra?
Ja: Nemam pojma. Za oboje.
Draco je šutio.
„Ti znaš zar ne?“ upitala ga je Elisabeth.
„Ne mogu reć. Ali napravit ćemo ono što je tvoja majka rekla. Meni su rekli samo u slučaju da bude potrebno da te silom odvedem. Ne smijemo ostati tamo.“
„Ali znaš šta će biti?“ upitala sam ja.
„Možda.“ neodređeno je odgovorila.
Pogledala sam kroz prozor. Mrak je već pao. Lizz je sjela na pod i zaklopila oči. Draco je bio zabrinut. Dok, Peter... Peter je sjedio na krevetu i gledao u pod. Sutra će biti svašta. Dobro ili loše vidjet ćemo. Pismo sam spalila da ga netko ne bi pročitao. Bila sam u krevetu do Lizzie. Zaspale smo brzo, a snovi, ni lijepi ni ružni taj miran san nisu remetili. Negdje udaljini čulo se zavijenje vuka.
