Animagus
Bila sam u kući. Nimalo svjetla, ali njegove uči krijesile su se u tami. Nije bio sam. Netko je upalio baklju. Dvoje ljudi je stajalo sa strane. Smiješili su se, on je opet pričao, a ja ga nisam čula. Pogledala sam ga, ali pogled mi se vratio na ono dvoje ljudi. Shvatila sam tko su i...
"Katie! Katie!" netko me drmao. Bila je to Anna. Oko kreveta su bile i Lana, Dana i Holly. Bile su prestrašene. Barem im je izraz lica bio takav.
"Što se dogodilo?" pitala me Holly.
"Ništa. Ružno sam sanjala." spustila sam glavu, ali ne toliko da ne uspijem pogledati Annu.
"Da samo znaš kako si nas prestrašila. Samo si najednom zavrištala." rekla je Dana. Lana je šutila, ali ne znam dali mi se to učinilo ili me nekako sumnjičavo gledala.
"Mogle bi nastavit spavat. Još nije ni šest sati" rekla je Anna. Dala mi je znak. Leći ćemo i pravit se da spavamo, a kad njih tri zaspu iskrast ćemo se. I prije smo to često činile.
Zacijelo sam i ja zadrijemala. Anna me lagano prodrmala. Vidjela sam da je došlo 6 i 15.
"Idemo." promrmljala je. Potiho smo uzele svoje stvari i i izašle iz spavaone. Presvukle smo se u društvenoj. Nikog nije bilo. Bila je potpuno prazna. Morala sam.
"Anna." zaustavila sam je na izlasku iz društvene. "Moram ti
puno toga reći" naglasila sam puno, jer doista, možda su bile samo tri stvari, ali bile su zaista velike.
"O.K." prošaptala je. "Idemo u učionicu od Čarolija. Kada smo došle tiho smo zatvorile vrata.
"U redu. Reci."
Sjele smo.
"Prvo nisam ti rekla što ja zapravo mislim o onom snu. Mislim da je onaj čovjek Gospodar tame. Ne znam zašto, ali imam taj osjećaj. Nemoj se ljutit. Bojala sam se da ćeš mislit da sam glupa." potišteno sam joj rekla i zagledala se u pod.
"Nikada to ne bi pomislila. I bez brige ne ljutim se." rekla je i zagrlila me. "Ima još, jelda?"
"Da. Drugo je da se san promijenio. I dalje sam u onoj kući, no netko je upaljio baklju. Voldemort nije sam. Tamo su još dvoje ljudi. Prepoznala sam ih. Zato sam i zavrištala." zastala sam. "To su moji roditelji. Uvijek bi ih prepoznala. Imam samo nekoliko njihovih slika, ali vidjela sam ih i u novinama."
Anna je šutila. Nakon nekoliko minuta je progovorila:
"Ne znam što bih rekla. Mislim da bi to trebale za sad ostavit po strani. Ima još nešto."
"Da. Pa vi ste već i same to pretpostavile, ali bilo bi fer od mene da ti i sam kažem. Sviđa mi se.....George." rekla sam i zacrvenila se.
Anna se nasmijala. "Znale smo! Ali mislim da bi trebala reć i Dani i Lani. Znaš?"
"O.K. I mislila sam im reći." začule smo šum. Vrata su se otvorila. Gospođa Norris. Filcheva mačka. Nije dobro. "Brže. Bjež'mo" rekla sam i potrčale smo. Nismo ni gledale kuda idemo, a onda smo se našle na stepenicama za Astronomsku kulu. Nastavile smo, jer smo čule Filcha iza nas. Došle smo do vrha.
"Kuda sad? Nemamo kamo" rekla je Anna. Najednom sam se osjetila čudno. Pogledala sam ispod i otkrila. To nisam bila ja, to je bio feniks. Ja sam bila feniks. Od zaprepaštenja gotovo sam pala, ali onda sam zamahnula krilima. Bilo je super. Odmah sam se vratila na vrh Astronomske kule. Anna me je primila za rep i poletjela sam. Odletjela sam do perivoja. Preobrazila sam se natrag.
To je bilo super. Bravo! Uspjela si. Ti si animagus." veselo je cičala Anna.
"Znam. Idemo sad brže u dvorac. Filch će poluditi, jer smo mu pobjegle." Potrčale smo i dahčući ušle u društvenu. I dalje je bila prazna.
"Uh. Ovo je bilo gusto." rekla sam.
"Zbilja je. Ali bilo je i zabavno." složila se Anna sa mnom i nasmijala.
