velike istine malog idiota
10.01.2006., utorak
0.5
|
nevjerovatno ali istinito -ponovo sam depresivna....bilo bi idealno kada bi svatko mogao režirati svoj život i samo reći REz kada mu se neka scena ne sviđa.vratila sam se sa zimovanja gdje sam pokupila stanovitti nadimak 0.5 ,neću se uopće truditi objašnjavati zašto.bilo je ok,ali mislim da sam uspjela razviti snowfobiju, koju dodajem na listu zajedno sa fotofobijom jer sam potpuno ne fotogenična. nisam u stanju napisati ništa paqmetno.ušla sam u bas i skužila da je to onaj bas s kojim se on inače vozi.ugledala sam rub njegove jakne inekoliko pramenova njegove kose.kao da me strefio grom.digla sam pogled i skužila da to nije on.najjadnije od svega je to da dok je još trajala škola obožavala sam u staviti njegovu sliku u photo editor i onda mu prikivati prištiće.uopće neznam zašto sam to radila,jer mi nikad nisu smetali. čovjek je zbilja sam sebi najveći neprijatelj.ništa me ne boli,zdrava sam ali se svedjeno izjedam iznutra.bilo mi je puno lakše kada sam se mogla rezati-nekoliko rezova i možeš si dokazati da je bol stvarna i nije samo tupilo.ovako ću za par godina imati čir na želucu,izjedene nokte, a najfrend će mi biti psihijatar.život nije đubre,to smo mi sami jer neznhamo biti sretni.došla sam do zaključka da je to i moj problem jer svaki put kada osjećam i trunku radosti hvata me paranoja kako to neće potrajati pa posanem tužna zbog te činjenice.zbilja usrano. |