«Hmm…….. Sviđa ti se?».
«Evo, uzmi. :)»

Tik…
Tak…
Tik..
Tak….

….

Da… Imaš to u rukama. Ne, zapravo, imaš to u sebi. Normalno da si je uzeo, pa svatko bi stao na štandu sreće da pogleda koja mu se sreća čini najpotrebnijom u tom trenutku.

Da, kćeri, i Papa je hedonist svojih osjećaja.
A svi smo.

Prva sreća je uvijek poklonjena. ( hvala? )
Drugu sam halapljivo tražila i uzela sama.( na štandu ih je mnogo).
Znale su doći i same. (kurve).
Već sam ih sa štanda uzela dosta da sam mogla znati koje su crne ( to su one zapakirane u šarene kutije).
One male uzimam svakodnevno, kao i ti. Prebrzo prođu, pa volimo biti ovisni, jel'da?
A velike, njima prvi put nitko ne kaže ne. Ne, onda se njome omotam i uživam u svojoj gluposti. (hard core soft porn)…
Baš mi je super dok traje
Imponira,i svi padamo na to.
Sve dok jednom štandevi na placu ne promjene ulogu.
Sad znam:
Mala sreća – ovisnost.
Velika sreća – velika nesreća.
Lako je, zar ne?


Rekli su mi da muškost u togi pomaže,
Isus. Buddah. Krishna. Jahve.Zeus.
Uzela sam jednog pod ruku, rekla sam da sam ovisna. Rekao je da je to normalno. Pitala sam kako da znam kojoj sreći treba popustiti.
Ne treba odlaziti po nju..
A i tramvaj do placa je skup.
Ne treba ju čekati.
A i u čekanju ti prolazi vrijeme.
Ne treba ju ugostiti.
A zašto bi čistila iza gosta, kad ne moram?

Ona nađe mene. Ne ja nju.

FUCK IT ALL. That's not the answer, though.

Prepoznaj ;) .