hell of a life
11.10.2006., srijeda
Toliko toga mi se događa, nemam internet i sad me još tu traže neki naslov...svašta...
|
Da...nažalost nekaj mi ne štima sa internetom doma tak da sam sada kod stare na poslu, tipkam ove retke. Da ne gnjavim puno... danas smo imali provjeru na praksi i nismo završili ali sam dobro počela i nadam se dobroj ocjeni (čitaj 5). Polako upoznajem Sonjino društvo iz škole i mogu reći da su ljudi stvarno super...a pogotovo dečki  I u mojoj školi ima dva dečka koja su mi užasno zgodna, ono, duga kosa, plave oke i starke...naravno skroz moj tip dečka  U zadnje vrijeme sam se dobro skompala sa Mirelom koja je došla u naš razred nešto kasnije. Stalno se neki vrag cerekamo i pričamo o uobičajenim temama...dečki, muzika i takve stvari. Već imamo i neke svoje fore tak da se smijemo ko lude kad jedna to izvali. Jedina neshvatljiva stvar kod te cure mi je to da sluša narodnjake...e ljudi...narodnjake  Jedan dan smo bile na hodniku i čekale da dođe profa. Odjednom mi je s leđa došo jedan od ona dva dečka i ja sam se počela nekontrolirano hihotati tako da smo obje prasnule u smijeh. Mirela se od bolova u trbuhu htjela nasloniti na zid a nije vidjela vitrinu koja je bila tamo na zidu i svom je snagom tresnula u to. Ja onako, sva luda, od smijeha sam se skoro srušila kad sam vidjela kaj je napravila. Nismo se mogle prestat smijat do kraja sata.   Joj toliko toga mi se nadogađalo ovih dana da sam sada pol stvari pozaboravljala. No sjetit ću se ja već. |
