Sve manje tipova ostaje poput nas, sve drugo odavno je otišlo u Honduras...

04.05.2006., četvrtak

TELETABISI

DANAS NEČU PRIČAT O SVOM PRIŠTU PA IPAK MOŽETE ČITAT OVAJ POST.......smijeh

ode je opet u grad i kupim si JOŠ JEDNE STARKE......muslimansko zalene(maslinasto zelene) i ful su fora i volim ih i grlila sam kutiju kad sam bila u striboru:)......i vidim ja jednu WENDY iz škole.......i vidli smo damira urbana pa sam ga ja pozdrafila (njegovi straci su meni susedi(luda mu je mama-stalno mi govori da če zvat policiju i lupa mi sa bambusom po prozoru jer ja njoj dole lupam po podu:)) pa ja njega vidim svaki tedan i znamo se) i ona pogleda i meni veli-"URBAN"...a je njoj velim da mi je on sused...i ona mene pita-"ke ga mogu pitat autogram?"...ja ju gleam-"pa normalno da ga moež pitat autogram...šta mene pitaš dal ga moeš pitat autogram...pa nije mi muž nego sused"....i onda ga je pitala...i ja sam skužila da ga nikad nisam pitala autogram a tolko puta sam ga vidla:).....ful mu je fora autogramžič....nacrta neku okruglu glavu sa klempavim ušima i nekom kovrčavom kozjom bradicom i naušnicom u nosu i dole ti napiše-"za wendy od urbana"mislim ne napiše ti wendy nago tvoje ime:)......drugi put čemo o mom prištu i o tome kaj mi se danas s njim skupa desilo:)

kod mene je sve dobro...živim-to je glavno...nesmem se žalit...i nEmaM se na kaj žalit...sve mi je super...

<< Arhiva >>