11.01.2010., ponedjeljak
Bravo
 I bravo i hvala i sve čestitke! Pobijedili su razum i mudrost i veliko je olakšanje znati da toga još ima na ovim našim prostorima. U posljednje vrijeme počela sam iskreno sumnjati. Neki kažu da je činjenica da je za protukandidata glaslao 40% ljudi katastrofalna. Nije baš katastrofa znati da je 40% ljudi dalo glas osobi koja veliča "teški fizički rad, domoljublje, čovjekoljublje, bogoljublje", osobi koja omalovažava intelektualni rad i neznanje kamuflira ljubavlju za svoje. Zamata ga u potrebu čuvanja tradicije i nacionalnog identiteta. Koliki je postotak visoko obrazovanih ljudi u ovoj zemlji? Naravno da su kao ljudi jednako vrijedni i oni s nižim obrazovanjem, ali mnogi od njih jednostavno nisu u stanju sagledati i shvatiti neke stvari. Oni čuju samo "ja sam tu radi malih, običnih ljudi, ja ću njima pomoći, ja ću njih zastupati, ja sam isti kao i oni, ja ću raditi ko konj, ja ću im kupiti šlape....". Ti ljudi u Josipoviću vide nešto što je njima daleko, vide nekog koga ne razumiju i automatski misle da ni on njih ne razumije i da neće učiniti ništa što bi njima donijelo boljitak. Još kad čuju da je agnostik?! Zaboga, što je to? Neka neman neznabožačka? Avet komunistička?! Prema tome 40 je razumljiv postotak, ali sada tim ljudima treba reći da je Josipović i njihov predsjednik! On je to jasno rekao u svom prvom obraćanju! Vjerujmo mu! Ja mu vjerujem! |
- 09:17 - Komentari (11) - Isprintaj - #
|
Komentari On/Off
FESTIVAL IGRANOG FILMA U PULI TEATAR ULYSSES ISTRAPEDIA PULA INFO I kada te život bolno razočara, I kada prestanu i želje, i snovi; Ono što nam vrati jedna suza stara, Vredi jedan život neznani i novi. Pamti što je prošlo, s puno vere neme, Kroz sve dane drugih stradanja i mena Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme Kad se živi samo još od uspomena. Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadno - Našto samo suze, našto boli samo? I šta da ikad žali srce jadno, Kada je sve naše, sve što osećamo! (J. Dučić, Izmirenje) |