24.06.2006., subota
Molim vas, utješite me
 Prije nekoliko dana ugledala sam ga na zidu iznad prozora. Htjela sam ga slikati, ali se sakrio kad me je ugledao s aparatom. Dva dana ga više nisam vidjela pa sam mislila da je otišao svojim putom. I jeste. Ali, put mojega kupatila. I evo, tamo sam ga ipak uspjela portretirati. Međutim, kad sam mu htjela pokazati put u slobodu i uhvatila ga za nožicu, on se, prepun nepovjerenja, očajnički pokušavao istrgnuti iz moje ruke. Jadničak je uspio, ali meni je u ruci ostala njegova nožica. Nespretno je skakutao na jednoj nozi i ja sam ga, ovog puta mnogo nježnije, uhvatila i odnijela na terasu. Otišao je put obližnjih livada, a ja se iskreno nadam da može preživjeti i bez tako nesretno amputirane desne noge. Molim vas, recite mi da je preživio. |
- 13:06 - Komentari (37) - Isprintaj - #
|
Komentari On/Off
FESTIVAL IGRANOG FILMA U PULI TEATAR ULYSSES ISTRAPEDIA PULA INFO I kada te život bolno razočara, I kada prestanu i želje, i snovi; Ono što nam vrati jedna suza stara, Vredi jedan život neznani i novi. Pamti što je prošlo, s puno vere neme, Kroz sve dane drugih stradanja i mena Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme Kad se živi samo još od uspomena. Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadno - Našto samo suze, našto boli samo? I šta da ikad žali srce jadno, Kada je sve naše, sve što osećamo! (J. Dučić, Izmirenje) |