04.10.2005., utorak
Poklisar
|
Na zidu U tamnoj noći, na zid terase buba je jedna sletjela. Umor i san što sklapa oči učiniše te se nespretno na leđa izvrnula. Umirila se u tihom očaju i polako Bogu na istinu spremala, kad...  Spas na dlanu ...dođoh ja i nesretnicu od sigurne smrti izbavih. Lagano na dlan je položih, a ona, puna nježnog povjerenja i zahvalnosti, škakljala me nožicama, treperila krilima.  Na ruci u sobi Cijele večeri smišljah kako gostu nenadanom što bolje ugoditi. "U čast poslanika moje davne bubamare i svetloga krila, držala sam bila tad u sobi mojoj briljantno soare. Muzika strasna , fina vina su se pila. Svu noć razdragane nožice male, na vrh prstića mojih finih Igrahu menuet: i miris duž sale Vejaše ko vetar od krilaca njinih; - Dok je gost, međutim, prešao, sve s nogu, s ukućanom mojim, pun rečite sile, Celo stanje buba na ovome blogu Sve misleć na jednu bubicu od svile." U skromnosti svojoj i smjernosti tihoj, odbijaše gost da na Internet lik se njegov vine sjajan. Ipak, meni za ljubav, dade odobrenje te s vama dijelim događaj ovaj bajan.  Pred polijetanje Pred neizvjesnom tamom hladne noći, gosta strah nadvlada. Al shvatismo da mora poći jer svršila je ta parada.  Strah Jadno biće, u velikom strahu svome, uspomenu ostavi na dlanu mome.  (sjajni stihovi su parafraza J. Dučića) |
- 17:47 - Komentari (37) - Isprintaj - #
|
Komentari On/Off
FESTIVAL IGRANOG FILMA U PULI TEATAR ULYSSES ISTRAPEDIA PULA INFO I kada te život bolno razočara, I kada prestanu i želje, i snovi; Ono što nam vrati jedna suza stara, Vredi jedan život neznani i novi. Pamti što je prošlo, s puno vere neme, Kroz sve dane drugih stradanja i mena Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme Kad se živi samo još od uspomena. Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadno - Našto samo suze, našto boli samo? I šta da ikad žali srce jadno, Kada je sve naše, sve što osećamo! (J. Dučić, Izmirenje) |