design by Bahata =)
< listopad, 2008  
P U S Č P S N
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31    

Listopad 2008 (2)
Rujan 2008 (1)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv


Komentari On/Off

Written.

She is the girl who can watch a tone of horror movies and not get scared, but scream on the top of her lungs when toast pops are out of toster.

She.

[Lola Christine Evigan.]*
Image and video hosting by TinyPic
With a smile, without a fortune.

Heralds of fortune.

[John & Anna Evigan.]*
Image and video hosting by TinyPic
The seekers.


[Cody Evigan.]*
Image and video hosting by TinyPic
The pedestrian.


[Betty Luther.]*
Image and video hosting by TinyPic
Good soul.


[Josh Hernett]*
Image and video hosting by TinyPic
The lightbringer.



[Ricky Ullman.]*
Image and video hosting by TinyPic
Mischief friend.



[Della Brown.]*
Image and video hosting by TinyPic
Nice neighbour.



[Nick Jonas.]*
Image and video hosting by TinyPic
Friendly guitarist.


[Kevin Jonas.]*
Image and video hosting by TinyPic
Nasty partybreaker.



[Joe Jonas.]*
Image and video hosting by TinyPic
Sweet neighbour.



[Zachary Shada.]*
Image and video hosting by TinyPic
Forbbiden Fruit.


[Joanna McWyne.]*
Image and video hosting by TinyPic
Tripped girl.


[Demiane Strifer.]*
Image and video hosting by TinyPic
Tripped girl 2.

Copyright

Ovo je priča a ne kopija. Dakle, ako kopirate vi nemate priču.
By: Lola.



Inspiration by:
xXx - Twilight tetrology
xXx - Nightwish[Poet and The Pendulum
Dark passion play]
xXx - My friends

ponedjeljak, 20.10.2008.

In the cold winter, hey love, i won’t hurt you.

Post je katastrofa dug. Znam da nećete pročitati. Ali barem imajte milosti pa makar malo preletite pogledom preko njega. :(


Subota uvece, poslije 2 mjeseca.


„Oh Bože, stresam se od zime ...“, govorio je Cody neraspoloženo, upadajući kod mene u sobu.
„Ovo ti nije California.“, dobacila sam mu, paleći grejalicu. Razmišljala sam dosta o ova dva meseca u Brooklynu. Da, priznajem, bila su to dva najhladnija mjeseca u mom zivotu. Ali, ujedno, i dva najljepša mjeseca.
Betty, Rick i Della su se, zaista, ispostavili kao troje najzanimljivijih ljudi u našem razredu te se nisam odvajala od njih i trudila sam se svaki vikend provoditi sa njima. Betty je rekla da je oduševljena mojim stilom i književnim ukusom. Rekla sam joj iskreno da mene oduševljava njena inteligencija i toliko dobrih vrlina koje poseduje, jer skora nisam upoznala tako finu i dobru osobu kao sto je ona. Niti osobu koja zaista može posedovati sve dobre vrline. Obavezno se izuzme poneka. Zaista je savršena prijateljica i zahvaljujem joj na tome.
U međuvremenu, družila sam se i sa Jonasovima. Najviše sa Joeom, sa njim sam nasla slična interesovanja. Nick se, u međuvremenu, stigao posvađati sa Joannom. Kaže da ne planira govoriti sa njom u skorije vrijeme.
„Po mogućnosti, neću progovoriti više ni jednu riječ sa njom, ako je to ikako moguće.“, rekao je. Betty se oduševila, a on joj je poklonio osmijeh. Joe je definitivno zaključio da su zaljubljeni.
„Mislim da se jedino Kev nikada neće zaljubiti u zivotu.“, rekao je. „On je za one one-night-stand veze i mislim da se to nikada neće promijeniti.“
„Hoće. Godine i vrijeme razvijaju zrelost i razmišljanja mladića.“, odgovorila sam mu.
„Mislim da je ovaj zauvijek ostao na stadijumu djeteta od 13 godina.“, nasmejao se Joe, dok ga je Kevin streljao onim a-ti-kao-nisi-pogledom.
„Neki od nas ne razlikuju drugarstvo od ljubavi, što na stadijumu djeteta od 10 godina, ali nećemo o tome ...“, prokomentarirao je on.
„Ha ha ha, Kev. Stvarno ironično od tebe.“, bio je ciničan Joe.
„Buaahhhaha!“, upade Rick, što je prepalo većinu društva.
„Daaaaaj, čovječe, imaj milosti!“, vrisnu Betty uplašeno, ali ju je Nick zaštitnički zagrlio. Djelovalo je prijatljski, no, svi smo znali da su oni zapravo, zaista zaljubljeni.
„Imamo li razonodu za večeras?“, upita Kev, sedajući do Delle. Oni su, inače, bili zaista najbolji drugovi.
„Zach će je donijeti. Mislim da će i Joshua doći.“
„Aha, Zach. Doći će ...Jo ...ovaj, tko?“, upitah ja iznenađeno. Zapravo, ja nisam lika ni poznavala. Ime me je podsjetilo na Joshuu iz Californije, za kojim sam bila luda još od obdaništa.
„Joshua. Ali, ne dao ti Bog tako da ga nazoveš! Za sve nas je on naš dragi Josh!“, reče Della i nasmeši se stidljivo te porumeni.
„Tebi je dragi, nego šta je ...“, dobaci Joe.
„Dellich, ti to nama nesto kriješ?“, upitala sam, sa onim osmijehom arogantne tračare.
„Ma neee ...you know, čini nam se ...“, počeo je da se zafrkava Nick.
„I ti kriješ nešto, ali o tom potom, dragi brate ...“, reče Kev i pogledom providno nacilja na Betty.
„Nije tačno, ja ne krij ...“, počeo je on, ali ga je prekinuo zvonak, jasan ton kućnog interfona Jonasovih.
„Hvala, mrs. Jonas i još jednom izvinite što kasnimo!“, čuo se i muževan glas glavnog plavušana u školi.
„U redu je, dušice! Pazit ćeš na atmosferu, zar ne?“
„Ou jea, Zachy.“, dobaci Rick te se osmijehnu.
„Glavno dobro ove večeri je što moji odlaze na par dana na tetinu farmu“, reče Nick oduševljeno.
„Blago ti se“, odgovori Betty.
„Anyway, tko je Zach?“, upitah ja.
„Onaj plavi što se napalio na tebe!“, dobaci Della, pa potom iznenađeno preklopi šakom usta. Ja je pogledah šokirano.
„Molim?“
„Niko, Lola. Niko.“, reče smireno Joe, ne gledajući me u oči.
„O, društvo!“, upade Zach i pozdravi nas sa zavodljivim smiješkom. Kao da je flertovao sa svim curama u sobi.
„O evo ga Yo Man Zachary!“, ustade Kev i pljesnu dlan o dlan. Njihov standardni pozdrav. Za njim je ušao Joshua. On je bio zgodan. Ali to nije bio Joshua na kojeg sam, i dalje, kad-kad uz stare fotografije otkidala. Neki drugi Joshua. Ali sa njegovim imenom. Joshua je otišao iz Californioje i naše vrijeme se nikada neće vratiti. Iako smo bili djeca od 9 godina. Osetila sam se mizerno pri sjećanju na tu tužnu uspomenu, ali sam se brzo razboravila, znajući da je groznica subotnje večeri upravo počela.
„Dakle, zabava, Zach?“, reče Nick.
„Zabavu je večeras smislio Joshua.“, reče Zach te prekide Joshuu koji se upravo pozdravljao sa Bettz.
„Aj ponovi sad to opet lepo.“, reče Joshua.
„Šta da ponovim?“, upita Zach, nadigavši obrvu.
„Nešto si pogrešno rekao u prethodnoj rečenici, ja mislim.“, reče on i stavi ruke na kukove te ga tipično muški pogleda sa drskim, dečijim bezobrazlukom u očima.
„Ah, da. Zabavu nam je doneo Josh.“, ponovi Zach ironično i sede na Bettino mesto koje je bilo do mene. Betty se beše premestila kod Nicka.
„A koja je to zabava, ako se smije znati?“, upitah ja zainteresovano.
„Večeras će to biti prizivanje duhova.“, zagonetno odgovori Josh, gledajući oduševljeno u nešto četvrtasto što se nalazilo u bijeloj, plastičnoj kesi sa plavim printom u njegovim rukama.
Nježno je maknuo kesu i iz nje je izronila drvena, braon tabla sa slovima i brojevima. Potom je pročeprkao još malo po kesi i našao nešto maleno, stalkasto poput dijamanta.
„Ovo je tabla za prizivanje duhova.“, rece Josh, pokazujući na misterioznu tablu u svojoj desnoj ruci. „A ovo je visak.“, dodade zatim, spuštajuci maleni, stakleni predmet na tablu.
„Josh, ne mislim da se želim upustiti u to.“, reče Della, grizući se nervozno za usnu.
„Šta nam se može desiti? Iskuliraj.“, reče on nemarno, nameštajući sve, dok smo mi razmenjivali zabrinute poglede.
„Ti se ovoga ne plašiš, right?“, upita me Zach, a ja sam sebe uspjela naći u njegovim prodorno plavim očima.
„Ne, zašto bih?“, upita sam iznenađeno i pomalo drsko. Ne, nikada se ovakvih gluposti nisam plašila iako sam znala osjećati napetu tenziju u stomaku.
„I djeluješ kao hrabra cura.“, odgovorio mi je te se nasmiješio. Joe ga nakrivo pogleda. Taj mali kompliment je začuđujuće adrenalinski uticao na moj ego.
„Hmmm ...ovaj, thanks.“, odgovorila sam mu. Meni se Zach kao pojava dopao, ali se nisam mogla zaljubiti u momka koji šeta glavnu šminkericu u školi. To je za mene bio neoprostiv grijeh.
„Ne moraš mi zahvaljivati na iskrenosti.“, odgovori mi on te namignu. Okrete se potom i poče raspravu sa Joshuom.
„Ponekad se ponaša kao kreten“, rece mi Joe.
„Dečko i previše voli biti ’iskren’ sa slobodnim curama dok šeta Demian“, rekla sam.
„Kreten, i told ya“, dobaci Joe nemarno.
„Zar ti nije drug?“, upitah ja.
„Drug sa osobinama osobe pod kretenitisom“, dobaci on, što me je strahovito zasmejalo. Voljela sam njegove šale, čini mi se, više nego išta kod ikoga.
„Mislim da je kretenitis ponekad zaista zarazna bolest“, odgovorila sam kroz prigusen smijeh.
„Možda si zato ti toliki kreten ovih dana, a?“, upita me on.
„Jesam, ali to sam dobila od tebe. Taj kretenitis ili sta je već.“, rekoh.
„Maybe baby“, reče on, na šta smo se opet pukli smejati.
„Dobro, ne cerite mi se tu više!“, dreknu Joshua, na šta ga prepadnuto pogledasmo. „Sada ćemo prizvati pogubljene duše ...“
„Hajmo vidjet i to čudo“, rece Nick nezainteresirano.
„Duhovi, duhovi sa ovog ili onog sveta, spustite se do nas iz svog besmrtnog leta, kazujte nam šta nas čeka do sudnjeg dana, kazujte nam šta kaže mračna strana ...“
„Lola, pazi!“, povika Kevin i polete ka meni, te me maknu dok se čuo zvonki tresak razbijanja stakla. Kada sam uplašeno provirila, i dalje stežući njega za mišice, vidjela sam slomljeni luster.
„Lola, jesi li okej?“, upita Joe, držeći me za ruku.
„Ne znam ...“, progovorila sam i dalje ošamućeno gledajući luster. „Oh, oprosti za luster, Joe ...ja sam kriva ...“, zatim me je počela izjedati krivica.
„Ah, Lola, ne lupetaj! Jesi li ti maknula luster?! Nisi! Shut up!“, rece on ljutito i sjede do mene.
„I šta nam kaže tvoja čuvena mračna strana osim sjebanog lustera, Joshua?!“, upita ga bijesno Betty.
On je zbunjeno gledao u sve nas.
„Daj, sad ću maknuti ovu tablu i zanimat ćemo se nečim drugim ...“, rece Della ljutito i pođe ka tabli. Koliko je spustila ruku na nju, tabla se izmače ka Ricku. Della pomisli da joj se učinilo te krenu opet rukom ka njoj. Tabla se opet izmače.
„Ovaj, Rick ...“, poce ona plašljivo. „Tabla ...sama se pomera ...“
Rick se okrenu i skoči na tablu koja promače između Dellinih nogu, dok je ova vrištala.
„HA HA HAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!“, vještičiji vrisak se prolomio kućom.
„Šta se, kog vraga, dešava?!!?!“, vrisnula je Della opet. Imala sam osjećaj da želim pući i početi da plačem, međutim, morala sam da izdržim ...
„Jebeni duhovi“, reče Zach bijesnim tonom. Koliko je to rekao, nestalo je svijetla.
„Šta kog ...?“, poče Kevin, međutim, prekinu ga jezivi ženski glas. „Djeco smrtnika, morat ćete kušati bijes duhova kao kaznu za njihovo uznemiravanje!“
Rick, pomislivši da se netko zafrkava sa nama, se samo bijesno prodera:
„Mah, neka ga kuša Joshua, on ih je prizivao a i ti odjebi više!“
„Rick!“, vrisnula sam, kad je knjiga poletjela da ga udari ravno u glavu. On je pao dolje, a i ja zajedno sa njim. „Začepi tu svoju brbljivu gubicu, nije pametno sada da izvodiš!“
„Lola, moramo da se razdvojimo!“, reče Nick, panično držeći Betty za ruku.
„Znam, znam! Ali kako ćemo, gde ćemo?!“
„Po dvoje na svaki kraj kuće i tražite da izađete kako znate i umete!“, reče on. „Kevin će ići sa Zachom i Rickom, pošto nas je devetoro! RAZLAZ!“, vrisnuo je potom i taj isti razlaz je iste sekunde počeo. Ja sam gledala sa kim ću, ali me je neko uhvatio za ruku:
„Lola, ti ideš sa mnom!“, rekao je muški glas i povukao me za sobom.
„Joe, gde ćemo?! Gde me vodiš?!“, vrištala sam, dok sam jedva trčala niz stepenice sa njim. Čvrsto me je stezao za ruku.
„Ne znam, ali definitivno ćemo...doleeee!“, povika i skoči te povuče mene sa sobom, dok neko bijelo priviđenje prolete iznad naših glava vrišteći o nekom zemaljskom paklu. Oboje smo jako tresnuli o popločani patos njegove ogromne i graciozne kuće. Čvrsto smo stezali jedno drugo za ruke a mene je prožimala bol. I njega, činilo se.
„Ah ...“, posle par sekundi sam se čula ja. „Imam osećaj da sam skočila sa onog polomljenog lustera ...“, dovršila sam, pridižući se na ruke, uz bolan osećaj neizdržljivosti.
„Nisi jedina“, prozbori Joe, dok se prebacio na leđa te ustao.
Sada smo sedeli i šaputali. Sve je bilo mirno.
„Pitam se gde su Betty i Nick. Bojim se za njih“, tiho sam šanula.
„I ja, pitam se kako su preživeli i jesu li živi uopšte. Jesmo pod istim krovom, ali kuća je tako velika da se, pod normalnim okolnostima, jedva čuje kada Kev razglavi Gunse s’onog tamo kraja kuće“, objašnjavao mi je zabrinuto on, prstom pokazujući ka delu kuće koji smo mogli vidjeti gledajući na poluotvorena vrata lijevo od stepenica.
„Pa ...mirno je“, odgovorila sam mu. „Ali ...duhovi su duhovi, mislim da bismo ih čuli anyway ...“, zatim sam ga nespretno, poput devojčice pogledala u oči. Nekako ga više nisam gledala kao najboljeg druga. Osjećala sam koliko se brine za mene i on je bio sada moj, na neki način, zaštitnik. U meni su se komešala razna osjećanja, nisam mogla da razberem šta se dešava u meni.
„U pravu si ...“, odgovorio mi je i sa istom zanetošću me pogledao u oči. Moj sramežljiv pogled se nije micao, iako sam to žarko želela. On mi je bio sve bliži, bliži ...ja sam htjela da se maknem, bilo me je tako sramota. Svakog sekunda sve više i više. Gledali smo se u oči i postajali sve bliži i bliži jedno drugom. Kada smo bili na par centimetara jedno od drugog, na neki način želeći isto, samo sam na milimetar skrenula oči i vrisnula:
„Joe, pazi!!“, te skočila na njega, jer je narandžasta saksija omiljenih ruža njegove majke upravo letela prema njegovoj glavi. Proletela je iznad nas, dok sam ga ja uplašeno stezala za kragnu.
„Smiri se, hej ...ok je!“, reče on. Kad smo ustali u stari položaj videli smo Nicka, kako trči prema ulaznim vratima. Drmusao je kvaku, međutim, jebena vrata su bila zaključana!
„Nick! STANI!“, vrisnula je Betty, kad je shvatila da je neka od čuvenih bijelih utvara krenula u napad na njega i to staklenom vazom. Stala je pred njega ne bi li ga zaštitila, vaza je pukla njoj o glavu i ona se srušila dole, oblivena krvlju.


TO BE CONTINUED ...



| komentari (22) | print | # |

<< Arhiva >>