Heaven & Hell

nedjelja, 23.07.2006.

Olaaaaaaa svima... huh, mi smo se skroz zaokupirale svim i svačim, pa nikako nismo našle vremena napisati novi post! I dok DeViL jutrima zove razne agencije, prevodi tekstove i slično na praxi, a u večernjim satima sluša predavanja za vozački; AnGeL se banja u moru i iskorištava sve blagodati ljeta, dakle, kao i obično- uživa (mhm, da, hedonist kao što rekosmo) Tako da ljudi nemojte se uvrijedit, ne, nismo vas zaboravile, nismo se ni ulijenile, samo smo malo zaokupljene... I, š'a smo zanimljivog nas 2 radile osim navedenog? U petak smo bile u Voloskom, na ribarskoj fešti di je svirao naš omiljeni Cocktails band... Čim smo došle, kako su se dečki još bili zagrijavali, mi smo navalile na juice i sprite-vodku, da se i mi zagrijemo (na svoj način)... Pa smo se dobro isplesale, a kad su nam došli još i Mauro i Hrvoje (sokol) svi smo skupa navalili najprije na lovranski, a zatim na medicu... Ubrzo nakon toga smo se već ljuljuškali i došli na ideju da se "stvorimo" odjednom ispred pozornice i mahnemo Maurichu... za pozdrav... (btw. u onakvom stanju uspjele smo proučit koji član ima najbolju pozadinu... al to ipak držimo u tajnosti, da se ne bi dečki umislili... Ipak mi njih dolazimo slušat, a ne gledat (khm, da)!! To smo, naravno, i napravili! A Mauro je bio cijelu večer u strahu od određenih primjeraka suprotnog spola da će ga tlačit... pa smo se mi kao prave frendice ponudile da mu glumimo curu/ljubavnicu!! Dakle, situacija je izgledala ovako: nas troje stojimo i sprdamo se, a do nas se dovuče neki njegov frend koji nas ne pozna, pa krene spika...: Mauro: "E, da te upoznam, ovo mi je cura Valentina." Tip: "Drago mi je, ja sam taj- i -taj." Mauro: "A ovo mi je ljubavnica Mateja." Tip: "Ha? Ček? Šta? A šta ti nije ono cura?" pa tip malo gleda u jednu, pa u drugu, kao, nije mu baš jasno, a mi se previjamo od smijeha... Tip: "A dobro, ako vas to veseli..." Kako smo mi ovu noć bile u stilu pepeljuge, ubrzo nam je kucnuo čas i mi smo morale trk doma (na svu sreću ne pješke- to je ujedno i smanjilo rizik da AnGeL, kao prava pepeljuga ne izgubi svoje štikle (il taki) po putu ) Neki dan smo nas 2 bile u večernjoj šetnji.. i pričajući o svemu pomalo, ono š'a je trebala bit trač-party il neč slično, valjanje provala, završilo je sjedenjem na vrhu tribina na igralištu na Halubjanu i raspravljanjem o dubokoumnin, misaonim, gotovo životno važnim pitanjima.. O stvarima koje su nam zaista bitne u životu, š'a želimo od života, kako najbolje iskoristit ono što nam je dano. Trebamo li se suzdržavat od svega lošega š'a nam se može dogoditi ili se jednostavno prepustit (stil: samo jednom se živi) pa kud puklo da puklo, kao barem ćemo steć nekakvo iskustvo, naučit to... O ovome zadnjem smo se brzo složile kako zapravo imamo obje neku granicu do koje se ludiramo, radimo svakakve pizdarije, zbog kojih vrlo često požalimo dan kasnije ili ih se čak ni ne sjećamo dan kasnije, al' ovi problemi prije su nas više mučili... Zaključile smo koliko želimo drukčije stvari, koliko zapravo ljudi mogu bit drukčiji, kako nisu svi ljudi isti, kako ponekad treba bit i malo tolerantniji (DeViL je pokazala AnGeL kako je ona puno puta netolerantna i da ne može uvijek bit sve po njenom... ), popuštat, jer ako ti očekuješ od nekog da se prilagodi tebi, morat ćeš se i ti s vremenom drugima prilagodit, bar malo... U jednom smo se trenutku zatekle kako razmišljamo o svojoj budućnosti... o obiteljima... I dok je AnGeL razmišljala kako želi normalnu obitelj, muža, djecu, posao (nekakvu, nazovi, idilu) DeViL je i dalje tvrdila (k'o i obično) "Ja se neću udat! Ja ne želim djecu!" Samo ovaj put, to nije zvučalo djetinjasto k'o i inače, sad smo jedna drugoj davale objašnjenja... Strah od samoće, želja da imaš nekog (ah, o tome kasnije), da paziš nekog i da netko pazi na tebe... Ili s druge strane, osjećaj sputanosti drugom osobom, želja za nadogradnjom samog sebe, za prevladavanjem svojih granica, želja za slobodom... Nabrajajući sve to, uplašile smo se stvari o kojoj nismo nikad prije razmišljale, a koja nam nije bila ni na kraj pameti: š'a ako jednog dana izgubimo jedna drugu!? U svoj toj strci zvanoj život odraslih... A tad, shvatile smo kako nam malo fali do toga jer je samo AnGeL rekla: "Pa ti ideš ća! Ti druge godine ideš na fax u Ljubljanu!!" (da, za sad su to samo želje, al' moglo bi se i ostvarit, zapravo je 99% sigurno) DeViL: "A... pa... ako upadnem... al neću se odmah preselit gore! Pa bit ću svaki vikend ovdje, s vama!!" pa nam je bilo lakše... ...svega će bit al' prijatelja neće svega će bit, al' neće biti sreće svega će bit, pusti suza nek teče... Sve u svemu, hvatale su nas paranoje, hvatala nas je nostalgija za prošlim danima, za svim š'a smo prošle (dobrim i lošim) i nakon ovakvog razgovora, još smo se više "povezale" (a misliš da to nije bilo moguće..) Eto, nikad ne znaš koliko stvari još možeš saznat o nekome, ma koliko ga dobro znao, i nikad ne možeš bit dovoljno blizak s nekim, da ne bi mogao postat još bolji!! In the end, hvatala nas je pomalo i nostalgija za starim ljubavima... Razmišljale smo o onome š'a smo nekad tražile kod dečkiju, u čemu smo se razočarale.. š'a sad tražimo (naravno, fizički izgled nam se baš ne podudara, al' to je na kraju krajeva pozitivno, bar se nećemo svađat oko istog dečka), o tome kako želimo nekog, al' ne bilo kojeg nekog, nego baš onog "nekog", a tog nema... ...when the night has come and the land is dark and the moon is the only light we'll see no I won't be afraid, no I won't be afraid just as long as you stand, stand by me and darlin', darlin', stand by me, oh now now stand by me stand by me, stand by me... Mislimo da smo dosta filozofirale za ovaj post i da vam se ni ovo neće dat pročitat... Pa ostatak ljubavnih jada slijedi jedan drugi put... kad bude malo manje kasno i kad budemo malo manje umorne... Napravit ćemo sapunicu od ovog... Pozz: Devil: Ok, last time sam dobila neke primjedbe da nisam spomenula jedan jako, jako bitan dio mog života (koji se, sad vidim, savršeno uklapa u ovaj post, jer je to još jedna stvar bez koje ne mogu zamislit život, i osobe za koje bih bila u stanju napravit sve! Riječ je o mažoretkinjama (da, da, sad svi koji me ne poznaju dobro će ostat Paf! al, eto tako...) ples, zabava, putovanja, ekipa... Nešto što mi uvijek podigne raspoloženje, i kad sam u najvećoj depri, dovoljno mi je da čujem prve taktove naše cha-cha koreografije i već mi je bolje!! Cure, volim vas...!! Još jedan pozdrav... Lani i Marini... Cure, znate sve što želim reć, znate koliko jedva čekam subotu da se vidimo, ovih godinu dana je full brzo prošlo, al' mi falite k'o da vas nisam vidjela stoljećima... AnGeL: Huh... kojih pozdrava... ja pozz' neke meni najdraže osobe: Nenu, Katju, Ines & Maura... (ostatak, don't be mad, nabrajala bih do jutra kad bih krenula...) Bez obzira na gore navedene, sve vas mi puuuuuuuuno pozdravljamo i šaljemo vam veeeeeeeliiiiiiiiiiikuuuuuuuuu pusu!! Pozdrav!

Ako nam želiš š'a poručit... [12] - Štedi boju... - #