utorak, 11.06.2019.

"Budi . . . "



Mir spas i blagoslov božji ti želim!



*


"Budi volja tvoja, odgovornost za izbor je na tebi!"

10

Zašto Isus govori u prispodobama


(Mk 4, 10–12; Lk 8, 9–10)



I pristupe učenici pa ga zapitaju: »Zašto im zboriš u prispodobama?«

11 On im odgovori: »Zato što je vama dano znati otajstva kraljevstva nebeskoga, a njima nije dano.

12 Doista, onomu tko ima dat će se i obilovat će, a onomu tko nema oduzet će se i ono što ima.

13 U prispodobama im zborim zato što gledajući ne vide i slušajući ne čuju i ne razumiju.«



14 »Tako se ispunja na njima proroštvo Izaijino koje govori:

Slušat ćete, slušati – i nećete razumjeti;

gledat ćete, gledati – i nećete vidjeti!

15 Jer usalilo se srce naroda ovoga:

uši začepiše,

oči zatvoriše

da očima ne vide,

ušima ne čuju,

srcem ne razumiju

te se ne obrate

pa ih izliječim.



16 A blago vašim očima što vide, i ušima što slušaju.

17 Zaista, kažem vam, mnogi su proroci i pravednici željeli vidjeti što vi gledate, ali nisu vidjeli; i čuti što vi slušate, ali nisu čuli.«



18

Tumačenje prispodobe o sijaču


(Mk 4, 13–20; Lk 8, 11–15)



»Vi, dakle, poslušajte prispodobu o sijaču.

19 Svakomu koji sluša Riječ o Kraljevstvu, a ne razumije, dolazi Zli te otima što mu je u srcu posijano. To je onaj uz put zasijan.

20 A zasijani na tlo kamenito – to je onaj koji čuje Riječ i odmah je s radošću prima,

21 ali nema u sebi korijena, nego je nestalan: kad zbog Riječi nastane nevolja ili progonstvo, odmah se pokoleba.

22 Zasijani u trnje – to je onaj koji sluša Riječ, ali briga vremenita i zavodljivost bogatstva uguše Riječ, te ona ostane bez ploda.

23 Zasijani na dobru zemlju – to je onaj koji Riječ sluša i razumije, pa onda, dakako, urodi i daje: jedan stostruko, jedan šezdesetostruko, a jedan tridesetostruko.«





24

Kukolj



Drugu im prispodobu iznese: »Kraljevstvo je nebesko kao kad čovjek posije dobro sjeme na svojoj njivi.

25 Dok su njegovi ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj, posije posred žita kukolj i ode.

26 Kad usjev uzraste i isklasa, tada se pokaza i kukolj.

27 Sluge pristupe domaćinu pa mu reknu: ‘Gospodaru, nisi li ti dobro sjeme posijao na svojoj njivi? Odakle onda kukolj?’
28 On im odgovori: ‘Neprijatelj čovjek to učini.’ Nato mu sluge kažu: ‘Hoćeš li, dakle, da odemo pa da ga pokupimo?’

29 A on reče: ‘Ne! Da ne biste sabirući kukolj iščupali zajedno s njim i pšenicu.

30 Pustite nek oboje raste do žetve. U vrijeme žetve reći ću žeteocima: Pokupite najprije kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a žito skupite u moju žitnicu.’«



31

Zrno gorušičino


(Mk 4, 30–32; Lk 13, 18–19)



I drugu im prispodobu iznese: »Kraljevstvo je nebesko kao kad čovjek uze gorušičino zrno i posija ga na svojoj njivi.

32 Ono je doduše najmanje od svega sjemenja, ali kad uzraste, veće je od svega povrća. Razvije se u stablo te dolaze ptice nebeske i gnijezde mu se po granama.«



Svaku sreću, mir i dobro Ti u svakom trenutku sada od srca želim!, hn. :)

Hvala na posjeti.

(13:03) kaži nešto~> Image and video hosting by TinyPic (3) (?)

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Dijeli pod istim uvjetima.