Kako znati da se sviđam curi preko poruka - Stranica za upoznavanje
petak , 21.12.2018.20 znakova tijela kojima će vam pokazati koliko mu se (ne)sviđate
Click here: Kako znati da se sviđam curi preko poruka
Ako zaista želiš da proveriš o čemu se radi u vašem odnosu, ponašaj se prema njoj kao i prema svakoj drugoj drugarici koja ima momka i pusti je da vidiš kako će ona prema tebi da se ponaša i koliko će izdržati tvoje kuliranje. Mama mi kaze, mozda se mi za koju godinu aBd i pomirimo, ali ne znam sta vise da radim, kako da ga izbacim iz glave?
Tako je sve počelo ići nizbrdo, bila sam vječito umorna, neispavana, slomljena, nisam imala s kim razgovarat jer moj muž nikad nije bio za razgovor jer ne zna razgovarati. Ovo je verovatno najčešće pitanje koje muškarci sebi postavljaju nakon prvih nekoliko dejtova, bez obzira da li su mladi, malo stariji ili čak potpuno zreli i odrasli. Medjutim pose par minuta on a menu prilazi kao sa pricom kasnis i smile se i tu upadamo u razgovor. To nikako ne mozes da mu zabranis jer si previse ljubomorna, i pokusaj da mu vjerujes.
Pravila flertovanja putem SMS poruka - Najbolji signali su dodir ruke i kompliment na tvoj racun.
Detalji Objavljeno 22 maj 2016 Poštovani, moj problem je počeo sa mojim sinom negde polovinom druge godine srednje škole. Bio je odličan učenik u osnovnoj školi, mirno i povučeno dete, trenirao je fudbal od četvrtog razreda, poslušan. Živimo na selu i kada je krenuo u srednju školu morao je da stanuje u gradu, viđali smo ga otprilike jednom sedmično i u prvoj godini je bilo sve u redu. Onda su počeli problemi sa izostancima iz škole, razgovori kod razrednog, kod psihologa, loše ocene. Na svakom razgovoru je obećavao da više neće izostajati i da će popraviti ocene, ali sve se završavalo na obećanjima. Obzirom da nismo bili u mogućnosti da ga svakodnevno kontrolišemo, čuli bi se sa razrednim i neko vreme bi bilo u redu, ali kako bi vreme prolazilo stvari su se ponavljale. Drugu godinu je jedva završio, u trećoj pao na popravnom. Sve više je lagao, prestao je da trenira, a nedolaske kući je pravdao obavezama oko fudbala. Počeo je da pozajmljuje novac od naših poznanika koji nije vraćao. Kada bi mi saznali, on bi govorio da ne sme nama da kaže, da sve to što radi nije u redu, da on to više neće raditi i da ne zna što je to uradio. Ja sam pored svih tih razgovora u školi, išao na razgovor kod psihologa, vodio njega na razgovor, vodio ga na test na drogu, bio je negativan, on je pristajao na sve to, menjao mu stanove da ne bude sa istim društvom, sve je on to prihvatao, ali su se svi problemi ponavljali. Ostao je dužan za stan, ostao za struju, ostao za ekskurziju. Uplatio sam mu da polaže vozački, on hoće, ali na časove ne ide i tako. Dođe kraj četvrte godine, on ne položi jedan predmet i maturski, ostane za avgust, ode početkom avgusta kao da bi mogao da se spremi, međutim uopšte nije ni izlazio da polaže. Ja odem da ga pokupim, a on neće kući, kaže hoće da ostane da radi nešto i da proba da završi. Njemu se kući nikako nije išlo jer se u međuvremenu zaljubio u jednu devojčicu koja je mlađa od njega godinu dana, a i saznao sam da je išao u kladionicu. Tvrdio je da je ludo zaljubljen u nju i da ne može bez nje. Nekako smo ga privoleli da ostane kući, a da ide dva puta sedmično da se viđa sa devojkom. Negde pred Novu godinu je otišao i nije dolazio sve dok ja nisam otišao da ga dovedem, nije hteo da se javlja na telefon. Za to vreme se zadužio kod zelenaša i to veliku svotu i to nam nije rekao nego smo čuli od jednog našeg prijatelja od koga je tražio novac na zajam da bi vratio dug. Ja sam dug platio, doveo ga kući pretrpeo je velike kritike od cele porodice, plakao je, rekao da je bio naivan i da neće to više uraditi. Posle dva meseca pobegne noću od kuće i ostavi pismo u kome kaže da se kod kuće oseća kao rob, želi da ide da bude sa devojkom i da će nešto da počne da radi i da završi školu, izvinjava se za sve svoje gluposti što je uradio i da će da proba da postane dobar čovek. Opet ista priča ne javlja se na telefon, informacije o njemu dobijamo od devojke. Ja posle desetak dana odem da ga pokupim, a on se opet isto zadužio. Saznajem da je opet kladionica u pitanju, da se bahato ponaša po diskotekama, troši mnogo novca na provod. I taj dug sam platio, i ja i njegova majka smo mu zapretili da za bilo kakav ispad ćemo da ga prijavimo policiji. Sada je kući, počeo je da uči, položio je ispit, ali sa svim ukućanima vrlo slabo kontaktira, najviše vremena provodi sam u sobi, radi isključivo ono što mu ja kažem, jednostavno nema interesovanja za bilo šta. U razgovoru sa njim zaključio sam da nema volje ni za šta, nema osećanja, nema karaktera, sve mu je jedno, jedino kontaktira porukama sa devojkom. Odrastao je u normalnoj, radnoj i poštenoj porodici i on je takav bio, ali ovo nije on. On sada ima 20 godina i ja Vas molim da mi pomognete savetom šta da radim. Verujte da sam za ove 4 godine potrošio milione reči, pokušavao na sve moguće načine da mu objasnim da to što radi nije u redu, on bi to sve slušao, prihvatao da je tako, ali je sve to ponavljao. Planiram sada kada dobije diplomu da mu pomognem da nađe neki posao i da ne bude sa nama jer očigledno sa nama ne može nikako, ali me je strah da on neće biti odgovoran i da će posao brzo napustiti, a onda će opet kocka, zaduživanje. Jednostavno, on sebe dovodi pred svršen čin, strah me je zbog druge dece, da nas ne uvali u neke probleme. Ne znam šta da radim. Očajni otac Detalji Objavljeno 11 februar 2016 Imam 25 godina, radim u jednoj velikoj kompaniji, živim u zdravom okruženju porodica, prijatelji. Nemam razloga da budem nesrećan ili nešto slično. Imam problem kada sam sa nekom devojkom u vezi, tačnije sa njenom prošlošću broj muškaraca i slične stvari. Želim da napomenem da je to počelo pre otprilike dve godine i da pre toga nisam bio takav. Moje prve dve veze bile su po godinu dana i obe devojke su imale momke pre mene, a ja sa tim nisam imao nikakav problem, odnosno ni na kraj pameti mi nije bilo da tome pridajem značaj svako od nas ima pravo da radi u životu šta želi i da ima svoju prošlost. Nakon toga imao sam vezu od 3,5 godine nevina devojka i u toj vezi sam pretrpeo svašta, od posesivnosti pa do bolesne ljubomore, to sam trpeo poslednjih godinu dana, nakupio sam se nervoze i stresa čak izazvao i probleme sa želucem zbog toga , sve dok se nisam potpuno ohladio i raskinuo. Nakon toga, posle kratkog vremena, verovatno jer mi je svaka promena tada prijala posle 3,5 godine takve veze, ušao sam u vezu sa drugaricom koju poznajem 10 godina i o kojoj znam SVE kada kažem sve, tako i mislim, bukvalno i detalje njenih odnosa sa momcima , ali sam na to stavio tačku i rekao sebi da je ona sada sa mnom i da je sve drugo nebitno. I onda počinje da se stvara moj problem. Ona je često spominjala neke stvari iz prošlosti verovatno jer još uvek nije mogla da razgraniči da sam joj dečko, a ne više drug , nekoliko puta, nakon čega sam joj rekao da počinje to da mi smeta i ona je prestala. Medjutim, to je kod mene počelo da stvara neke slike u glavi podsećam da sam znao do detalja sve i samim ti da me opterećuje. Svakoga dana je bilo sve teže i teže, čak i sama pomisao na nju. Na kraju sam morao da raskinem jer su te misli, slike, pa i broj momaka pre mene počele da me opterećuju i u drugim životnim situacijama, pa mi je ponekad bilo teško čak i da jedem. Od tog trenutka, moj život se menja u smislu devojaka. Svaku gledam kroz prošlost, odmah stvaram slike sam, bez obzira da li nešto znam ili ne, nesvesno sebi stvaram pritisak. Koliko ih je bilo, sta je sve radila i slično, iako malo znam ili čak ne znam ništa iz prošlosti odredjene devojke. Počinjem vremenom da je gledam drugačije zbog toga, kao da je sve već dala i pružila nekom pre mene pa meni sada nema šta. I to me optereti, čak i kad ne mislim na to, imam nelagodan osećaj u stomaku i kao da me problem podseća da je tu. Bio sam na nekoliko razgovora kod psihijatra u svom Domu zdravlja i dijagnoza mi je F43, rekla mi je da vučem traumu iz te veze i da je moje samopouzdanje ravno nuli iako ja nemam takav osećaj , kao i da sam jako nesiguran u sebe. Ne želi da mi daje lekove kao terapiju, smatra da su nepotrebni, već samo da malo po malo unesem neku promenu u život fizička aktivnost, čitanje, raspored u sobi i slično. Ja sam svestan da su te stvari nevažne, jako nevažne, da je bitno trenutno šta se desava i šta sve lepo može da se desi i koliko ljubav može da bude lepa. Želim i imam volju da to prebrodim jer ne želim da povredjujem više devojke, jer sam ja niko i ništa da bih osudjivao bilo koga zbog njegove prošlosti. Samo želim da pronadjem uzrok toga i način na koji da to savladam, jer ja nisam bio takav i smatram da je to kod mene jako pogrešno, ali je jače od mene čim ne mogu da se oslobodim. Voleo bih da čujem Vaše mišljenje o ovome. Orao Detalji Objavljeno 11 jul 2011 Ne znam zaista kako da počnem, jer u principu ne znam ni šta me muči. Imam 17 god, idem u Gimnaziju, dobar sam učenik. Ne smatram se uopšte sretnom osobom, nekada me više ispunjava da sedim kući i plačem. Imam prijatelje, bar ih ja smatram prijateljima, ali problem je što u dubini sebe ne verujem nikome, jer mi je nezamislivo da neko brine o meni, da je nekome stalo, tako da sam sklona nekada da se totalno povučem, ne želim izaći, ne javljam se nikome na tel, i kasnije nešto slažem, jer ni sama sebi ne mogu objasniti svoje ponašanje. Veliki sam emotivac, jednostavno volim da meni drage osobe vide da mi je stalo do njih, a kad osetim neko ignorisanje od njih, to me totalno uništi. Nije mi jasno kako sam u društvu normalna i zrela osoba, a kada sam sama sklona sam svakavim mislimla, ubeđena da mi ništa ne ide. To je tad bilo možda 7-8 tableta, ali sa tadašnjih 15 god. Niko ne zna šta sam zapravo tada naumila. Od tada sam sebi obećala da ću biti vedrija, optimističnija osoba, i trajalo je to, ali evo sad opet.. Ne vidim izlaz nekad, i sve mi je crno. I to nailazi u intervalima. Nekada mislim da sam depresivna, svesna sam da je to bolest. Mnogo ljudi me do sada izneverilo, i kada se posvađam npr. Htela bih još da napomenem da nemam momka, tj. Moja najbolja drugarica bukvalno nije navikla da nema momka, ali ona u njemu nađe potporu, nikad nije nesrećna, jednostavno ima nekog pored sebe. Sa mamom se često posvađam, govori mi da sam egoista i da mislim na sebe samo, pa u ovim godinama naravno da želim da se provodim, izlazim, kupujem garderobu, tj da tražim pare. Izlazim stalno, provodim se... Zaista ne znam šta da radim više. Niko ne zna šta se u meni dešava, i da sam ovoliki pesimista, jednostavno ne mogu sebe lagati više da je sve ok, kada zapravo umirem izunutra. Maja Detalji Objavljeno 10 jul 2011 Imam 20 godina. Ne znam kome bih se obratila sa svojim problemom, koji nije tako ozbiljan, ali mi ozbiljno narušava kvalitet života. Naime, pre otprilike dve godine mi je dijagnostifikovana manja srčana mana, prolaps mitralnog zaliska. Od tada se moj život potpuno promenio. Po prirodi sam jako osećajna osoba, povučena i osetljiva. Otkad sam saznala za ovaj problem, javili su se mnogi drugi propratni problemi, fobije i napadi panike. Sa tim uspevam uspešno da se nosim, ali ono što me muči jeste to što ne mogu da naučim da živim sa svojim problemom. Redovno idem na kontrole kod kardiologa, svaki put mi kaže da je sve u redu i da nemam razloga za brigu. Ali, ja to jednostavno ne mogu da prihvatim, čim osetim i najmanju bol pomislim na najgore. Pogotovo naveče, pred spavanje počnem da razmišljam o tome, i naravno moja psiha tako snažno deluje da se to onda zaista i desi. Inače studiram, zadovoljna sam svojim životom, imam divne roditelje i dečka, svi su uz mene uvek kad su mi potrebni. Ali, psiha je čudna stvar. Da li postoji neki način da prevaziđem svoj problem, da prihvatim stvari onakve kakve jesu, i da naučim živeti s tim? Marie Detalji Objavljeno 09 jul 2011 Imam 36 godina. U braku sam 8 godina. Imam dvoje dece, sina i kćerku. Muž je mlađi od mene. Problem je, bar ja tako mislim, moj suprug. Mesecima bude predobar, a onda nastane pakao u kući, koji takođe traje po dva - tri meseca. Prvi problemi su počeli kada je odlučio, dva meseca nakon venčanja, da izlazi sam sa društvom i da ostaje do zore. To radi i danas i za svaki svoj izlazak ima izgovor. Takođe, kaže da se nikada neće promeniti. On odlučuje šta ću obući kada izlazimo, kako ću se našminkati... Ako odbijem drugaricu i ne odem s njom na kafu, a on sazna, kaže da sam nikakav prijatelj, ako pijem kafu, a njemu se to ne svidi, kaže da samo ispijam kafu i ništa ne radim. U kući sve mora biti na svome mestu, ručak uvek na vreme gotov, i uvek ima primedbu na to kakav je, sav njegov veš mora biti opran na vreme, a ako se to ne desi razvaljuje mi vrata, ako smo slučajno isključili bojler i on nema tople vode da se istušira on razbija bojler. Nikada me nije istukao, ali pojedinačno šamaranje, pesnica u bubreg ili rebra, sve su češća pojava. Viče po celi dan po kući i ne brine ga što će ga neko čuti. Za sebe govori da je bolji od boga i želi svojoj ćerki muža kakav je on. Pogrdnim imenima naziva mene, svoju majku, koja je divna svekrva, moju majku, ni od koga ne zazire i ničije mišljenje ne ceni. Ako ga neko pokuša smiriti, na primer njegov ujak, on je spreman da se s njim tuče. Kada mu padne napamet brani mi da pušim, opet kad mu padne napamet kaže da izađemo na terasu i uz kafu zapalimo po jednu, jer se eto i njemu puši. Trenuto je krizna faza: isteruje me iz kuće jer pušim i ne mogu da se odreknem tog poroka, a njemu je jednostavno palo na pamet da prestanem. Sad kaže da sam za eventualni razlaz kriva samo ja i da sam ga namerno puštala da radi šta hoće i da noćeva ko zna gde, da bih imala razlog iako to nije istina, ja bih volela da imam srećan brak. Do sada sam plakala, pristajala na sve njegove uslove samo da me ne istera što je učinio kada smo imali samo jedno dete, pa je na kraju dolazio i plakao, da sam mu se na kraju vratila. Sada kada kažem da ću otići on me počne udarati. Ne znam da li da ga volim zbog onih nekoliko meseci koje budu lepi, ili mrzim jer mi je život trenutno pakao. Moram da dodam da se on u sve meša: kako ću obući decu, šta će jesti, sina već tera da mu pomaže i da po celi dan bude i radi s njim, namerno neće da plati struju i telefon, već mene tera da se snalazim za novac, iako ga on ima. Ja imam svoju platu, ali baš kada je dobijem njemu nešto hitno trebaju pare, ako se bunim on kaže da je to zajednički novac. Ja sada ne nameravam da prestanem da pušim jer ću poludeti, ai znam da to nije jedini razlog našeg neslaganja. Moram da dodam da kada viče čuje ga celi kvart i da ga nije briga koje je to doba dana ili noći, kao ni šta govori i kome. Njemu niko ne valja. Lili Detalji Objavljeno 08 jul 2011 Pre mesec dana sam izašla iz svog stana, a suprug je ostao u njemu. Brak nam nije baš sjajan i shvatila sam da imamo problem u međusobnoj komunikaciji. On je izuzetno zatvoren i uvek imam premisli šta sad misli i šta je sada problem. Ne želi da rešavamo problem pričom i dogovorom već me na neke druge načine kažnjava IGNORIŠE ME, RADI ŠTA ZNA DA NE VOLIM, GAĐA TAMO GDE SAM OSETLJIVA, ITD... To me već tri godine muči, bila sam u fazi i da posećujem psihologa jer nisam znala kako više da se postavim i da mu dokažem da brak nije bojno polje niti utakmica sa dva rivala, da treba da verujemo jedno drugom. Bili smo i na vantelesnu jer nemamo dece. Svaki korak napred sam ja uvek predlagala i gurala, a on je u toj priči dok ja ne napravim neku grešku i odmah okreće list i menja svoje ponašanje. Vrlo često imamo dogovor oko neke bitne stvari u životu i na pola se povuče i odustane, iz sebi poznatih razloga, a ja ostanem sama u tome. Uvek u priči kaže da hoće da poboljša naš odnos, a u praksi to ne pokazuje, niti bilo šta menja. Posle zadnje svađe mi je poslao poruku da ne ide i da će ići kod advokata za razvod. Ja sam tada izašla iz stana. Teško mi je bilo, ali sam se psihički osećala jače i da sam načisto sama sa sobom šta želim. Od tada do danas zove da se vratim i da probamo ponovo. Ja ne verujem u njega i da on može šta bilo da promeni jer ništa konkretno ne kaže, kao zreo čovek koji zna šta hoće. U međuvremenu mi je njegova sestra poslala poruku u kojoj svašta kaže i što je van pameti. On na to kaže samo da ne podržava. Rekao mi je da me njegovi prijatelji ne vole i da misle da ja nisam za njega. Mene krivi što njegov brat ne dolazi kod nas. Zbunjena sam jer nikog nikada nisam uvredila, a isto tako smatram da je naš brak naš problem i ničiji više. Inače mi je i rekao da su mu pomešana osećanja i da su sada odnosi poremećeni. Opet kroz njegove priče nigde ne prepoznajem nas kao dve osobe u braku. Predložio mi je da živimo zajedno, ali da nemamo zajednički društveni život. Kao da nije siguran u sebe jer nikako da se postavi kao zreo, pametan čovek i da sve postavi na svoje mesto. Molim Vas, pišite mi šta vi mislite o mom braku i mom suprugu. Ja nemam želju da se vratim u stan i nastavim kao da je sve u redu jer mi ne daje nijedan razuman i konkretan razlog. Tamara Detalji Objavljeno 07 jul 2011 Imam 25 godina i problem da mi sve brzo dosadi. Lako mi je da promenim neke sitne stvari, ali mi ta osobina najviše smeta kad je u pitanju moj emotivni život. Imala sam jednu divnu vezu i momka koji je bio skoro bez mana, ali posle nekih godinu ipo dana mi je postao dosadan da sam ga na kraju prevarila i ostavila. Od tad je prošlo dosta godina i nisam se još uvek oporavila jer ne mogu sebi da oprostim takav gubitak. Sada sam u sličnoj situaciji, 2 godine sam sa momkom sa kojim i živim i teško mi je, sve me guši i imam želju da nestanem, a ne mogu jer ga volim i opet je dobar čovek u pitanju kojem nemam nešto posebno da zamerim. Ne znam kako to da rešim, jer kao i svaka žena, želim stabilnost i miran život, želim porodicu jednog dana, a nisam sigurna da sam uopšte sposobna za takav život i to me jako plaši. Tijana Detalji Objavljeno 11 februar 2011 Konačno da kontaktiram sa nekim ko moj problem neće doživeti smešnim. Dlanovi mi se najčešće znoje pri pomisli da neko može da me uhvati za ruku, pazusi samo kada bi to bilo vidljivo. Ovaj problem sam ranije imala u školi samo na kontrolnima, ocenjivanjima i slično pa mi to nije skretalo pažnju, a sada imam 21 godinu gotovo da sam opterećena, stalno mislim o tome i gotovo uvek su mi vlažni dlanovi. Ovo mi jako remeti socijalni život pa bi vam bila zahvalna na nekom savetu. Milica Detalji Objavljeno 06 februar 2011 Imam pregršt problema u životu, a svi su kulminirali kako to već biva u istom periodu. Imam 32 godine, udata sam i imam dete od 20 meseci devojčicu. Sa mužem, koji je pet godina mlađi, zabavljala sam se 4 godine, nakon čega smo se zajedno preselili u drugi, veći grad, počeli živeti zajedno i venčali se. U braku smo već 2,5 godine. Kako sam videla da naša veza gubi na kvalitetu, počeli smo se svađati oko svega i svačega, insistirala sam da se uzmemo ili da se raziđemo. On je pristao da se uzmemo. Posle sam shvatila da mi je to bila velika životna greška. Od tog dana, moj život kreće nizbrdo. Odmah sam zatrudnela, i za sve vreme trajanja trudnoće, radila sam istovremeno tri, četiri, a ponekad i pet poslova, kako bih nama dvoma obezbedila ugodan život. U početku trudnoće, čak sam i po abortusu razmišljala, jer sam videla odmah da sa našim brakom nešto nije u redu. Njemu sam do sada pronašla 3 posla, i na sva tri se nije dugo zadržao. Sva tri puta je ostajao bez posla, ja sam u panici tražila rešenje, dok je on za to vreme spavao, igrao kladionicu ili gledao TV. Umorna sam od svega. Štitna žlezda mi je u međuvremenu teško obolela i od nje skoro ništa nije ostalo. Nerviranje mi je strogo zabranjeno. Plata mi je snižena. Seksualne odnose nemamo skoro nikako, jer sam ja odavno izgubila svaku želju za njim. U njemu više koliko god da sam se trudila ne vidim muškarca, već razmaženo i bezobrazno derište. Prema detetu je veoma dobar, pažljiv i odličan otac. Međutim, izgleda da to nije dovoljno za dalji ostanak u ovoj agoniji. Ja sam rešila da se razvedem i moja odluka je čvrsta. Nadam se da on neće praviti probleme. Veoma sam tužna što će moj brak propasti. Ja sam u njega ušla iz ljubavi. Mislim da me muž iskorištava sve ovo vreme, da se svesno oslonio na mene i da ne oseća nikakvu odgovornost za svoje posledice niti za našu porodicu. Svađe, prepirke, vređanja i vika svakodnevna su slika u našoj kući. Zato mislim da je za dete mnogo bolje da se rastanemo. Naravno, volela bih kada bi on svakodnevno i u najvećoj mogućoj meri učestvovao u odgoju i vaspitanju deteta posle toga. Recite vi meni - kako vama sve ovo zvuči? Da li delite moje mišljenje i šta je vaš savet u vezi sa odnosima njega i deteta posle razvoda? Da li sam ja negde pogrešila? Da li je moglo biti drugacije... Anonimna Detalji Objavljeno 03 februar 2011 Moj suprug i ja smo 8 godina zajedno. Imamo kćerku od 4 godine. Posljednje 3 godine, od kako smo se vratili iz inostranstva u domovinu, situacija među nama je bila sve gora i gora. Njemu su izlasci postali svakodnevnica, a provođenje vremena sa nama umor, nezainteresovanost, vrijeme za istresanje, svađu i nervozu. Toliko je loše da je sedmično u kući možda naveče ostajao jednom ili nijednom. Mnogo vremena sam provodila sama sa djetetom odnosno stalno, izvan posla, pošto nemamo bake i dede da čuvaju malog tako da sam samo ja ta koja je sa djetetom dok on izlazi. Međutim, on je nekako provalio u moj mail i uhvatio par mailova i shvatio da se to dešava. Ja sam sve svoje kontakte prekinula sa tom osobom! Uglavnom, ta agonija traje, evo već 2 mjeseca. On se u međuvremenu počeo družiti sa nekim sumnjivim tipovima, duguje novac ne znam ni na koliko strana, agresivan je, galami i viče stalno toliko da naše dijete čim ga vidi, ručicama pokriva uši. Kod njega je sada došlo do psihičkog sloma, ali viđe zbog poteza koje je sam povukao što se novca tiče nego bilo čega drugog. Potražio je psihijatrijsku pomoć i sada je na nekoj terapiji. Ja ne želim više da budem sa njim, ne želim da to više preživljavam i želim da moje dijete i ja mirno živimo. On neka radi šta hoće, samo da nas ostavi na miru. Kako da to izvedem i kada je pravo vrijeme s obzirom da je počeo liječenje antidepresivima? Sanja Detalji Objavljeno 02 novembar 2010 Sa suprugom sam se razveo pre godinu dana. Sada pokušavamo ponovo zajedno. Ja sam nestrpljiv da što pre počnemo ponovo da živimo zajedno dok supruga tvrdi da treba sve da ide polako i postepeno i da se sve prepusti vremenu, što ja smatram za odugovlačenje. Ako može pomoć stručnjaka iz ove oblasti koji je najbolji način za novi početak razvedenih supružnika? Janko Detalji Objavljeno 28 septembar 2010 Imam nekih sitnica u životu koje mi pomalo smetaju. Živim u malom mestu, udata sam i imam kćerku. Moji problemi su nesigurnost u sebe, nedostatak samopouzdanja. Radim odgovoran posao, šef sam u jednoj poslovnoj firmi. Kada je neki sastanak u firmi, ja dobijem tremu i uhvati me nervoza da će me neko nešto pitati, a ja se saplesti i zapetljati. Najgori je problem što imam eritrofobiju, ne znam jeli se to baš tako naziva - crvenjenje lica kad mi je neugodno, jer inače sam stidljiva sa nekim osobama, samo nisam sa sebi bliskim. Veći je problem kada mi se javi to crvenilo, a ja mislim da će to drugi primetiti i onda još gore pocrvenim. Ima li neki način da se to suzbije? Možda bi psihoterapija pomogla, ali nemam ja načina da dolazim na te seanse, jer sam daleko od većeg grada. Ima li neki način da prvo sama pomognem sebi, pa tek onda nešto konkretnije, ako ovo nebi uspjelo. Onda, uvek mislim kako su drugi pametni, samopouzdani i sigurni u sebe, a ja to nisam. Desi mi se kad sam vani, da dobijem to crvenilo ako sam srela neku poznatu osobu i stala sa njom. Nekad mi se lice samo od sebe zacrveni... To me stvarno nervira, najbolje kad bi mogla da ne obraćam pažnju na to, ali ne mogu. Nadam se da ćete mi vi pomoći da nekako prevladam ovu nesigurnost i stidljivost, bar dati neki psihološki savet, šta da radim. Glupo jeste, ali to je jače od mene. Dragana Detalji Objavljeno 16 septembar 2010 Suprug i ja smo odlučili da se raziđemo, već 8 godina živimo u vanbračnoj zajednici, i imamo sina 7 godina. Pitanje je vezano za sina, šta je najbolje za njega i po njega, dogovor je da ga zajedno izdržavamo. Postoje dve solucije, sve ostale solucije povlače sud, na suprugovu inicijativu. Jedna od solucija jeste: da dete bude kod njega, ja bih iznajmila stan blizu... Čak i da prespava ako želi... Druga solucija je: pošto su moji na nekih 20 km od njega, da li je dobro za dete da nedelju dana provodi sa mnom, spava kod mene naravno da se vratim kod mojih , ne bi menjao sredinu, školu, a što se tiče mojih, mi smo inače redovno odlazili kod mojih i šta više voli da bude tamo, ne bi mu bio problem što se adaptacije tiče, ima i svoje društvo... Iskreno, najviše bih volela da bude ova solucija, ali me zanima da li je dobro za dete da jednu nedelju provodi sa mnom kod mojih i vikend, a drugu kod njega i u toj nedelji bi provodili zajedno vreme, ali manje nego kada je sa mnom. Na soluciju da dete bude sa mnom što u iznajmljenom stanu ili kod mojih , on ne želi ni da čuje... Isidora Detalji Objavljeno 15 avgust 2010 Imam dečaka od 18 meseci, on nam je prvo dete, hiperaktivan je i veliki je dobrica. Međutim, problem se javio prvi put kad su nam bili kumovi sa decom. Sve je to normalno za mene da vidim kod dece, ali moj sin to nije tako shvatio već je odmah briznuo u plač. Dugo se nismo videli sa njima 2 meseca i sve je bilo u redu. Dolazila su nam druga deca, mlađa i starija i moj sin nije reagovao već se lepo igrao, delio igračke sa drugima ne uvek što opet smatram normalnim. Bili smo na godišnjem odmoru i tamo se lepo igrao sa decom sve dok mu jedan bata, njegov vršnjak, nije izbio loptu iz ruke. Opet je bila ista priča, samo je seo na zemlju i opet u plakanje. Kad smo došli sa godišnjeg odmora opet se lepo igrao u parkiću, ono što ne voli, a to je da mu se neko previše približi ili da ide za njim, to ga izgleda plaši ja to ne mogu da sprečim naravno. Novi momenti njegovog straha javili su se kad mi je bila prijateljica sa sinom koji je divan i koji uopšte nije nasilan, jedno dobro i vedro dete i mlađe od mog sina. Kako se njeno dete oglasi malo glasnije jer se raduje tako moj sin prvo sedne pa legne i plače, plače ko da se desilo nešto strašno. Imamo malu šator kućicu za decu pa je jednom kroz suze pobego u nju i izgledalo je mnogo strašno kao da se puno, puno plaši. Pritom, dete od prijateljice nije krenulo ka njemu već je mirno sedelo i lepo se ponašalo. Ta prijateljica je bila ceo dan kod mene, a on je ceo dan preplakao. Kao da ima strah od male dece, kad su starija deca u pitanju nikad nije imao ovakvu reakciju. Uskoro će da krene u vrtić i baš me je strah kako će da prihvati druge vršnjake. Jednom sam ga ignorisala i krenula da se sklonim u drugu prostoriju jer on definitivno nije bio ugrožen, ali je on bio još gori, sve je jače plakao. Jednom sam mu prišla i uzela ga, tad se malo smirio i čim sam ga spustila opet je plakao. Jednom sam pustila muziku, njegovu omiljenu, odmah se umirio i čim je prošao minut opet je počeo sa plakanjem. Ja kao majka kod njega osećam jak strah i nesigurnost. Možda grešim, zato mi je i potreban vaš savet. On inače negoduje na ovaj način kad mu nešto ne dozvoljavam skidanje ikone sa zida , prvo sedne pa onda legne i počne da plače, ali kad su takve stvari u pitanju nema maženja i on zna da kod mene ne može da prođe, tad mu kažem da se jako ružno ponaša i ignorišem ga. Onda on ustane i nastavi lepo da se igra. Nema dugotrajne napade besa ili tako nešto, vrlo dobro zna dokle može da ide. Ali, kad su druga deca u pitanju prosto ne znam kako da reagujem. Da li da forsiramo druženje sa decom ili da pauziramo? Daniela Detalji Objavljeno 21 jun 2010 Poštovani, već određeno vreme, oko dva meseca, imam neke poremećaje koji me dosta uznemiravaju. Kasnije sam otišao do drugog psihijatra koji mi je rekao da imam poremećaj opsesivnih misli i anksioznost na šta mi je prepisao određene lekove. Inače, radim sve normalno, bavim se sportom, imam porodicu i dete, družim se kao i pre, samo mi je u podsvesti taj moj poremećaj i nekako nije baš isto kao pre. Plašim se da stvarno ne izgubim volju za svačim i još uvek su mi prisutne te uznemirujuće misli. Da li mislite da je to normalno da još uvek imam takve misli i da li mislite da moje stanje može da se pogorša zbog toga sto gotovo celog dana ne mogu da izbacim te misli iz glave samo što me sad malo manje opterećuju. Bojan Detalji Objavljeno 15 jun 2010 Posle teških tragedija izgubila sam se u svom životu, i ne znam da li uopšte živim i ne znam put da nađem za dalji nastavak. Imam 26 godina, pre 10 godina sam oca izgubila. U krevetu je bio poslednjih godinu dana života, što je bilo i najteže, sa teškim govorom, teškim hranjenjem i dolaženjem svakodnevno patronažne službe da ga previjajau... Tada je moj brat imao 19, a ja 16 godina. Posle njegove smrti mislili smo da će biti sve ok, jer nije bilo maminog mučenja oko tate i svakodnevnog napuštanja posla. Ali, nažalost nije bilo tako. Posle 2 godine od smrti tate, mama je zapala u tešku depresiju koju smo krili od rođaka i njene stare mame. Tada sam ja imala 18, a brat 21 godinu i nismo znali koliko je to opasno, i nista nismo činili. Ja sam primetila da nije normalna po postupcima, i govorila bratu, ali on nije to osećao i pričao da je mama ok. Vremenom je padala u sve težu depresiju, i stalno smo se svađali jer je bila svime nezadovoljna i bolesna. Jednog dana po povratku sa posla sam je zatekla kako leži na podu, sva ošamućena. Popila je dosta lekova za smirenje. To nikada neću zaboraviti, njen pogled, sva drogirana, nije mogla ni da sedi. Došla su kola hitne pomoci i odvezli je. I posle smo se trudili oko nje, ali ona nije htela opet da sarađuje oko životnih situacija, da se druži, opet se zatvorila u kuću, svađe... I to se tako nastavilo. Sve je trajalo oko 4 godine, išla je na kontrole redovno, ali se nije odupirala njenom stanju, bila je tvrdoglava za sve, ništa nije htela. Da bih jednog dana došla kući i zatekla je u spavaćici u dnevnoj sobi kako leži mrtva. Sva siva i osušena, krv na nosu. Popila je sonu kiselinu. U mojoj sobi posteljina je bila sva krvava. Ne mogu ni da zamislim kako se ponašala kad je popila to. Prizor je bio užasan. Bila sam se šokirala. Došla je policija, hitna, ljudi. Prilmila sam inekciju za smirenje. Ali, taj prizor je šokantan, kao u horor filmu koji mi je non stop u glavi. Od tog trenutka nisam više ista. Stalno sam je sanjala, imala sam stalno noćne more prve 2 godine. Pop je dolazio stalno da sveti kuću i mene da čisti od zlih. Ja i stariji brat smo sami ostali, ja sam sve obaveze oko kuće preuzela, naučila da kuvam i sve ostalo. Mnogo mi je teško što je to mama uradila, sramota me da pričam jer niko nije znao našu situaciju. Često i lažem od čega mi je mama umrla. Boli me što nismo reagovali kako smo trebali, nismo joj pomogli, a bila joj je neophodna velika pomoć, a samo nas je imala, jedina nada smo joj bili. A izdali smo je. Patim jer nemam nikoga, nemam roditelje, ko drugi svi, nema porodičnog ručka, nemam podršku, oslonac, ljubav, zagrljaj. Izgubljena sam, ne volim ljude, jer su me svi razočarali. Malo ko je bio uz mene kad mi se sve to izdešavalo i zato sam razočarana u ljude. Imam par prijatelja, izlazim, družim se, ali svaki dan osetim bol kada dođem u praznu kuću, bez ikoga, i ičega. Stalno sam sama jer brat stalno radi. Stalno plačem, nemam volju nizašta. Trenutno radim, ali posao me ne ispunjava sa te strane. Ne znam kako da prebolim smrt roditelja, što nemam normalan život, što drugačije gledam ljude posle svega. Gordana Detalji Objavljeno 01 jun 2010 Desilo se to da sam u jednom trenutku večeras bezveze dok sam čitala knjigu pomislila šta ako sam ja lezbijka? U tom trenutku me je oblio hladan znoj i skroz sam postala paralizovana, prošli su me žmarci, imala sam onaj grozan oćecaj u stomaku. Inače, mene žene ne privlače, oduvek su mi se sviđali momci i u njih sam se zaljubljivala, ali sam u osnovnoj doživela razočarenje i više se nisam zaljubila, a pošto sam se potom ugojila, prestala sam da obraćam pažnju zato što sam smatrala da me niko ne bi takvu voleo pa nisam htela da rizikujem. Inače, to sam pomislila zato sto uvek pred porodicom i drugovima branim gay populaciju. Celu noć nisam spavala, ne mogu ni o čemu da razmišljam, strah me je, plače mi se. Ne razumem šta mi se dešava. Inače, imam 21 godinu, stabilnu porodicu. Jednostavno ta mi misao ne da mira. Molim vas za mišljenje pošto ću poludeti i za brz odgovor. Ksenia Detalji Objavljeno 14 maj 2010 Do svoje 19. Vođena nekom jakom ambicijom da budem najbolja u svemu, samo sam gurala napred. Ni odnosi sa porodicom, ni prijatelji, ni nekakav hobi ili vanškolska interesovanja, ništa nije uspevalo da me ispuni. Prvi problemi nastaju sa raskidom prve ozbiljne veze i mojim preseljenjem u drugi grad radi studiranja. Svakim danom sam se osećala sve lošije - kao neko ko ne pripada toj sredini, i neko ko nije ni sposoban da završi fakultet, i na kraju sam odlučila da se vratim u rodni grad. Nakon par meseci depresije neke stvari počinju da se menjaju na bolje. Počinjem da radim na lokalnoj televiziji, upoznajem drugog mladića, pravim planove i skupljam hrabrost da se vratim na fakultet. Međutim, nakon skoro godinu dana zabavljanja tadašnji momak iznenada umire i ja ponovo padam u depresiju. Uz pomoć lekova, porodice, prijatelja, polako se izvlačim iz tog stanja i nakon nekog vremena donosim odluku da upišem fakultet u svom rodnom gradu. Iako sam bila puna strahova i nepoverenja u sebe, uspela sam da se izborim sa svim tim i fakultet završim sa visokim prosekom. Tokom studija vreme mi je bilo prilično ispunjeno- vikendom sam radila u plesnoj školi, a tokom nedelje učila i išla na predavanja. Negde pred sam kraj studija sam saznala da otac, za koga sam bila jako vezana i imala bolji odnos nego sa majkom, boluje od tumora. Nakon deset meseci borbe za njegov život on je ipak preminuo. Negde baš u to vreme, tačnije neposredno pre očeve smrti, upoznala sam momka koji mi je pomogao da sve to prebrodim. Njegov optimizam, duhovitost, energija koju je nosio uneli su sasvim novu dimenziju u moj život. Zaista po prvi put u životu sam počela da verujem da ljubav postoji. Moje poimanje života, odnosa prema porodici, prijateljima, on je totalno promenio na bolje, naravno nesvesno. Shvatila sam koliko sve to može da ima neku dublju, jaču dimenziju od one koju je do tada sve to imalo u mom životu. Učinilo mi se da sam pored njega postala i hrabrija i spremnija da se suočim sa nekim svojim strahovima. Jedan od njih je bio i odlazak u inostranstvo kako bih usavršila jezik. D onela sam odluku da na par meseci odem iz zemlje. Tokom mog boravka u inostranstvu redovno smo bili u kontaktu, međutim, dve nedelje nakon mog dolaska on je odlučio da me ostavi, iako smo čak imali i neke planove o zajedničkoj životu. Ta njegova odluka mi je jako teško pala, ali sam se trudila da ostanem pozitivna i da mislim pozitivno. Počela sam češće da izlazim, aktivno tražim posao, održavam kontakte sa prijateljima. Nakon tri meseca dobila sam posao, ali je i tu usledilo jedno veliko razočaranje. Naime, na poslu se nisam uklopila kako sam očekivala. I najlakši poslovni zadaci meni su se činili preteški npr. Polako sam počela da zapadam u depresiju i nakon mesec dana napustila posao. Negde približno u slično vreme kad sam se zaposlila krenula sam i sa obukom za vožnju, jer je i to bio jedan od strahova sa kojima sam htela da se suočim, ali sam zbog manjka samopouzdanja, nepoverenja u sebe, straha koji sam osećala, i od toga na kraju odustala. Od tada je situacija sve lošija. Samopouzdanje sam totalno izgubila, bojim se traženja drugog posla jer mislim kako ću opet imati iste probleme. Momka ne tražim jer mislim da nikom nije potrebna ovako nesposobna devojka. Bivšeg momka i dalje volim, ali ni njemu ne želim da ima pored sebe nekog kao što sam ja. Vreme mi prolazi, a ja stojim u mestu dok se svima oko mene život dešava. Sebe sam zamišljala kao uspešnu poslovnu ženu, sposobnu i snalažljivu, sa srećnom porodicom, a toliko sam daleko od svega toga. Imam 29 godina i gotovo nimalo nade da ću uspeti bilo šta da promenim u svom životu, a ovakav život ne želim da živim. Gde sam to toliko pogrešila? Zašto nemam ni malo samopouzdanja? Zašto ni jedan svoj strah nisam uspela da pobedim, a suočavala sam se sa njima? Očajna Detalji Objavljeno 04 maj 2010 Ni ne znam kako da počnem. U martu mesecu, preko interneta, sam upoznala jednog dečka. Što se kaže, na prvi pogled sam se zaljubila. Izgleda da je on veliki ženskaroš i prevarant ženskih srca mada sam ja to kasno shvatila. Došao je on do mene, videli se, veza je postala intimna i nakon dva dana on javi porukom da prekinemo vezu, odlazi u manastir i kaže da će se zamonašiti. Šta sam ja preživela to vam ne mogu opisati. Došao je ponovo da se oprostimo prije nego što ode mada još nije otišao. Ja sam se još više vezala za njega mada sam znala da je to jednostrano. Ako ja nisam pisala poruku, on se nikad nije javio prvi. Znam i svesna sam da bi trebalo da raskinem s njim sve kontakte, ali kad srce drugo kaže. Volela bih bar da mi ostane prijatelj, ali opet pitanje je da li je meni potreban takav prijatelj? Kako sam probala što više saznati, došla sam do toga da nisam jedina s kim je sve isto on ovo uradio, nisam dete imam 40 godina, 6 godina sama živim. Nemam društvo s kim da izađem pa sam mislila da će preko neta upoznavanje biti pozitivno, ali došla sam do saznanja da je sve to laž i prevara, ali kako sebe ubediti? Svesna sam da je ovo sve ludo, svaki dan ubeđujem sebe da treba da prekinem s njim, ali uvek dam ponovo šansu. Kako izaći iz ovog kruga? Hvala unapred na pomoći. Anonimna Detalji Objavljeno 24 april 2010 Postoji problem dok spavam. Ovo mi se događalo više od 2 puta. Ja sanjam, kao i uvek svesna sam da sanjam, i baš pre sat vremena, dok sam spavala, san mi se prekinuo i ja sam prvo u snu, u toj prostoriji koju sam sanjala, čula glasove u hodniku, vrata koja škripe, a onda sam to isto čula i u svom stanu. Vrata koje sa otvaraju, nekog kako ulazi, i sad nastupa ono najbitnije: ta osoba ulazi u moju sobu, nadnosi se nada mnom, a ja se istog trenutka savijam u telu da se odmaknem od nje, paralizovana sam, želim da se pokrenem ali ne mogu, i ne mogu oči da otvorim koliko god da se trudim. A opet kao da su mi oči polu otvorene i vidim mutnu figuru, mušku, u crvenoj majici. Tako je bilo ovaj put kad sam sanjala. Najviše me plaši to što ne mogu da otvorim oči, u polu snu sam i kad to kažem mislim na to da sanjam ali sam svesna da spavam i sanjam i želim da otvorim oči, ali NE MOGU. Mozak mi radi, razmišljam, ali telo me ne sluša. Paralizovana sam i iz sve snage se trudim da otvorim oči ali ne uspevam. Sad nisam sigurna da li to pitanje postavljam u glavi, ili se probija kroz moja usta... Zatim ta osoba odlazi i moje telo se polako opušta i uspevam da otvorim oči. Onda sa strahom pogledam po sobi, provirim kroz odškrinuta vrata koja sam ja ostavila odškrinuta , polako uđem u dnevnu sobu i uverim se da nikog nema. Kao što sam napisala i ranije mi se ovo događalo, sanjam nešto, ne mogu da otvorim oči, paralizujem se i umirem od straha. I uvek je tu neka figura koja me posmatra u tom stanju i onda odlazi. Riba Detalji Objavljeno 23 april 2010 Poštovani, ne znam odakle da počnem. Veoma mi je teško da govorim o sebi, pogovo o osećanjima i teškim strahovima koji me muče. Imam 38 godina, porodicu, dvoje dece 3 i 6 godina. U poslednjih pet godina živim pod konstantim stresom, koji je izazvan svakodnevnim ovabezama, poslom i lošim rodbinskim odnosima. Pre par godina sam sa svekrvom doživela fizički obračun i to dok sam bila u 5-tom mesecu trudnoće, nakon čega sam se preselila sa celom porodicom i od tada živimo sami. Samo nakon par godina dogodila mi se veoma teška svađa sa rođenom sestrom i od tada ne razgovaramo. Meni je to veoma strašno i ne želim sada da ulazim u analize ko je kriv ili ko je započeo jer je verovatno za svađu potrebno dvoje. Takođe, imam težak odnos i sa majkom koji je takav bio čitavog zivota ona sada ima 69 godina i imam utisak da pokušava emotivno da me ucenjuje jer ima potrebu da uvek sve bude po njenom. Sada od svake svoje bolesti, pa makar to bila i prehlada, pravi dramu i svesno mi uliva strah od njene smrti i jadikuje kako ona živi sama i verovatno bi ja trebala da napustim svoj život da bi se brinula o njoj. Inače je veoma pokretna i sposobna za život. Od skoro sam rešila da se distanciram od svih tih njenih pokušaja manipulacija, ali nije mi lako. Inače, moja sestra živi u inostranstvu i pošteđena je svega toga, a i kada dođe u Srbiju ima poseban tretman. Na poslu mi je veoma teško, radim 12 godina u jednoj velikoj zatvorenoj sredini, van grada. Pre ovog posla sam radila i na drugim mestima gde sam se bolje osećala. Ovde se gušim i osećam frustrirano. Pre 10 godina sam se užasavala pomisli da ću raditi na istom mestu u budućnosti i sada se užasavam iste pomisli, ali sam i dalje ovde. Promenila sam više radnih mesta ne svojim izborom , sada radim i prekovremeno i danju i noću kad treba. Pokušavala sam da promenim posao, ali nisam našla ni jedan drugi. Na poslu je problem što ne umem da se izrazim, da tražim nešto za sebe, uvek sam povučena i sama, mada posao obavljam mnogo bolje od drugih i zaslužila sam bolje, ali ja to ne umem ili ne smem nikome da kažem. Kada sam i pokušavala nešto da tražim blokiram se i osećam srce kako mi lupa. U braku se, takođe, sve promenilo na gore. Muž i ja se skoro stalno svađamo. On je počeo da se dere i na mene i na decu. Seksualni život nam je očajan, skoro da ga i nema. Poslednje što mi se desilo je operacija štitne žlezde, pre mesec dana. Šokirala sam se saznanjem da sam imala maligni tumor. Na svu sreću sve je izvađeno na vreme i neću imati više s tim problema. Međutim, to je bila kap u prepunoj časi. Mislim da sam upala u neko depresivno stanje. Ne znam kako da nastavim dalje. Čak sam imala i planove i za najgora moguća rešenja. Bila sam dobra u tome i moj muž se uvek oslanjao na mene i moju organizaciju. Sada se osećam nemoćno. Ne znam kako da se izvučem iz ovoga. Ne znam ni kako da se opustim. Izgubila sam interesovanje i za sport i šetnje. Grize me savest zbog moje dece što ispaštaju zbog mene jer veoma često nemam volje da ih izvedem napolje, u park, a naučila sam ih na aktivan život, na puno šetnje, rekreacije i boravak u prirodi. Deca su mi jedino uporište u životu. Molim Vas dajte mi neki savet, kako da se izborim sa životom i samom sobom. Verovatno mi treba razgovor sa nekim stručnjakom. O ovoj temi ne mogu da razgovaram sa prijateljima ili kolegama jer se plašim da započnem tu temu, tj. Mnogo Vam hvala na razumevanju i odgovoru koji očekujem. Valerija Detalji Objavljeno 21 april 2010 Studiram medicinu, V sam godina. Imam problem sa svojom devojkom, ona ima 20 godina. Problem je što je ona viša od mene za nekih 5 cm i što to ona ne može da prihvati. Meni to ne smeta jer mi nije bitno ništa sem toga kako se osećam i kako se slažem sa nekim koga volim. Inače, mnogo sam srećan sa njom i njoj je lepo sve dok ne pomisli na to, na tu razliku. A ja nikako nisam mogao da doprem do nje, da joj kažem da je sve to nebitno kad ima ljubavi, razumevanja, poštovanja, a svega toga ima. I ona kaže da bi bila presrećna samo ako bi mogla da prevaziđe tu razliku. Zajedno smo godinu dana i za to vreme je pokušavala da to prevaziđe, ali nije uspela, a ja ne mogu da prihvatim da raskinem sa njom zbog toga. I mislim da će to da joj bude manje bitno, čim počnu da postoje pravi životni problemi. Ne mogu da prihvatim da neka fizička karakteristika odluči, da ona prevagne nad svim osećanjima. Najviše joj smeta dok šetamo i tad uoči tu razliku i postaje nervozna. Kažite mi da li to ona može da prevaziđe i u čemu je problem? Vladan Detalji Objavljeno 14 april 2010 Poštovani, živela sam u vanbračnoj zajednici od sedmog meseca trudnoće do detetovog šestog meseca, g-din me nikad nije zaprosio nego jednostavno smo tako prećutno počeli da živimo zajedno, naravno svađali se, vrlo malo dana smo se slagali, on me je emotivno zanemarivao, za tih godinu dana nije ni jednom legao da spava uveče sa mnom nego gledao TV ili na računaru neke erotske sajtove... Sad se uopšte ne kajem i kad sagledam situaciju iz ovog ugla vidim da nikad nismo ni bili jedno za drugo, nego nastao je problem oko viđanja deteta. On hoće da ga vodi kod sebe. Mi živimo udaljeni 3 km jedan od drugog. Ja nisam za to da dete ide kod njega, a to je ono što vas i pitam. Mislim da su najvažnije prve 3 godine deteta i smatram da do treće godine dete ne bi trebalo da ide bez mene na nepoznatu teritoriju kod nepoznatih ljudi. Ja ga ne bih vodila jer su me isterali odatle, a i na neki način se i osećam iskorištenom, kao da je hteo da mu rodim dete i da me šutne posle, a sad traži neka prava. Tamo još žive i njegovi roditelji koje sam zvala da dođu da vide dete, ali oni nisu hteli, nisu mu čak došli ni na krštenje u crkvu, a kamo li kod mene kući. Prošlo je godinu dana, dete sad ima godinu i po i naravno ono se ne seća ni one kuće, a kamo li babe i dede. Da li se to u praksi radi da dete vodi otac u takvu jednu novu situaciju i da li će to naneti štete detetu? Da li ikako mogu da se izborim da se on strpi do navršene detetove 3. Imali smo prvo ročiste gde je sudija rekla da se to radi i da treba da mu dam dete. Napominjem da je on do tad svaki dan viđao dete kod mene, dakle nema taj problem što je to kod mene, nego njega njegovi prisiljavaju da im dovede unuče da bi ga videli. Ja se ni sa njima nisam svađala nego se oni nešto inate i zatežu ne znam što. Da li sam u pravu što tražim da se čeka do 3. Tek nas čeka razgovor sa socijalnim radnicima, psihologom. Ali, je sudija na prvom ročistu rekla da ja vec počnem da ga vozim kod oca utorkom i petkom. On je danas zvao i ja sam mu rekla da može da ga vidi, ali i dalje kod mene pa ćemo videti posle razgovora i konačnog suđenja, on me optužuje da se ja iživljavam nad njim i da će se sutra žaliti socijalnim radnicima da mu ja ne dam dete. Hvala unapred na odgovoru. Anonimna Poštovani, imam 28 godina, udala sam se pre nepune dve godine, imamo sina od godinu i po dana. Suprug je mlađi od mene godinu dana, još uvek studira. Ja sam diplomirala pre tri godine, trenutno nigde ne radim. Moji problemi u braku počeli su gotovo odmah nakon venčanja. Venčali smo se kad sam bila u 5. Oni, inače, žive u jednom jako malom mestu gde se stanovništvo bavi isključivo poljoprivredom, a kao što svi znamo od nje danas nema baš neke koristi. Sa roditeljima svog supruga se nikako ne slažem i uopšte mi nimalo ne odgovara način života tamo. Suprug se složio sa tim i iznajmili smo stan u gradu. Međutim, ni mesec dana nakon venčanja ja sam se porodila 3 meseca pre termina. Usledila je borba za život, beba i ja smo bili dva meseca u bolnici. Posle smo išli stalno na kontrole još uvek idemo na neke ali srećom sve se dobro završilo, dečak je sad potpuno zdrav. Ne znam da li je to toliko uticalo, ali i suprug i ja smo se dosta promenili. Do tada možda jednonedeljne svađe zamenili smo svakodnevnim, da bi vremenom došli do tog stadijuma kad možda pola sata dnevno pričamo normalno. Inače, karakteri su nam veoma različiti, on je više usporen tip, a ja bih sve sad i odmah. Da bude još gore on je dobio otkaz na poslu pa više nismo mogli da podnesemo troškove. Moji su nam predložili da dodjemo kod njih preko zime zbog grejanja i mi smo pristali i to na suprugov nagovor. On je onda našao drugi posao, ali je imao mnogo manju platu. Za sve sam morala da pozajmljujem od mojih, a i oni su u vro teškoj finansijskoj situaciji. Suprug, međutim, ništa ne radi da bi našao bolji posao, a ja sam još neko vreme na porodiljskom bolovanju. I tako se on pre nekog vremena spakovao i otišao kod svojih roditelja i sad očekuje da i mi dođemo za njim. Po njegovom, nigde na svetu za nas nema sreće osim tamo. Ucenio me na neposredan način. Međutim ja, kao što sam već navela, nikako ne želim da idem tamo. Znam da bih bila veoma nesrećna. Zbog svega toga, a i zbog činjenice da su te silne svađe mnogo umanjile moju ljubav prema njemu, ja sam donela odluku da se razvedem. Pošto posle razvoda nemam gde da odem morala bih i dalje da budem kod mojih, bar neko vreme. Međutim nemam podršku roditelja koji tvrde da moram da mislim samo na dete, da njega i otac voli, da mu je bolje kad smo zajedno i kao, šta ću ja kad se razvedem, kao da ću propasti. Ja opet smatram da je bolje i za dete da budemo razvedeni nego da dete trpi naše neslaganje. Nemam sa kim da popričam i da se poverim jer me u suštini svi osuđuju. Molim Vas da me posavetujete. Detalji Objavljeno 19 mart 2010 Poštovani, reci te mi na koji način da prebolim odlazak mog bivšeg supruga, s kojim imam dva sina. Mlađi je jako vezan za njega i zbog njegove nezainteresovanosti i nebrige, dete ima probleme u školi, sve kao posledica emocionalnog nezadovoljstva. Inače, gospodin je za vreme braka imao paralelnu vezu sa udatom ženom, a sad je otišao sa majkom drugarice iz razreda mog mlađeg sina koja je razvedena i ima dve ćerke. Gospođa je, da bi se njemu dopala odnosom prema deci, počela da manipuliše mojim sinom kupovajući ga čokoladicama i sitnim poklončićima. Teško sam sve ovo podnela, ne mogu da se vratim u normalu, misli mi lete, ubija me sujeta. Kako da se izlečim od toga, imam puno obaveza oko dece, sama živim, a i zaposlena sam. On jako malo vremena provodi sa decom, samo ih odveze do škole u toku dana, gradi svoju karijeru i uživa u životu. Pozdrav u nadi da ćete mi naći rešenje. Sanja Detalji Objavljeno 17 oktobar 2009 Imam 24 godine i završavam Tehnički fakultet. Moj problem, bar ja mislim, je u poteškoći komunikacije sa ljudima. Toga nisam bio prije ni svjestan dok se nije desio taj nesretni događaj. Naime, jedne večeri sam izašao na kafu sa jednom curom i to je bila najgora noć u mom životu. Ne znam tačno šta se sa mnom dešavalo, ali sam bio toliko nesiguran i toliko se nelagodno osjećao kao nikad dotad u životu. Možda je i njena priča tome doprinijela jer mi je pričala kako je imala nekih veza, čak jednu i sa mojim prijateljem, kako je spavala sa nekim momkom... Ja sam se tu osjećao nekako, kako da kažem, bespomoćno, da ne kažem prepadnuto. Meni je bilo i nezgodno i teško joj gledati u lice, ne znam zašto. Možda što ja do sada nisam imao nikad nikakvu vezu i možda se bojao da ne ''zeznem'' nešto ili da ja to ne mogu ili ne znam. Pitam se zašto joj nisam mogao reći neke stvari tad, zašto joj nisam mogao pogledati u oči, zašto sam se tako osjećao. Ona mi je govorila da nemam samopouzdanja, možda je i bila u pravu. To se završilo veoma loše i tu noć nisam ni oka sklopio razmišljajući što joj nisam to i to rekao. Bilo kako bilo, to se davno desilo i s tim sam načisto. Toga se još samo rijetko sjetim, sada sa osmjehom. Mislio sam da sam se promijenio jer sam počeo da ulazim i u komunikaciju sa ljudima i da se šalim sa ljudima koje čak i ne poznajem. Bio sam sretan i zadovoljan čak iako nisam imao nikad vezu. Jednostavno sam se zezao i sve gledao kroz šalu. Međutim, u zadnje vrijeme sam se počeo družiti više sa jednom prijateljicom, koju dugo znam. Mislim da joj se sviđam. Ali, također, i ona meni jer svaki put kada mi zazvoni mobitel nadam se da je ona. Stalno mislim o njoj i kako bi bilo super da smo zajedno. Ali, opet se tu javlja problem, da ne kažem strah. Ne znam, šta se dešava, ali jednostavno nemam hrabrosti je nazvati da se sami nađemo na kafi i to joj sve kažem. Pitam se zašto je to tako. Čega me je strah. Možda toga što nisam nikad imao vezu, možda toga da neću ''to'' znati, možda toga da ne pokvarim ovo prijateljstvo. Shvatio sam da mi je ponekad jako teško pričati sa ljudima i gledati ih u oči dok oni pričaju. Tako je isto, možda i gore, sa curama. Jednostavno, nekada ne znam šta da pričam sa njima, još teže da ih gledam u oči kad pričam sa njima. Ipak, smatram da sam dosta pametan dečko. Kada vidim ko sve danas ima curu, razočaram se. Neki bilderi da ne kažem glupani. Zašto oni imaju, šta oni znaju bolje ili imaju što ja nemam, hrabrost, možda. Mene je uvijek zanimala škola i obrazovanje, ali ne samo to. Dok su drugi imali cure, ja o tome nisam ni razmišljao. Tek protekle 2-3 godine postalo je teško o tome ne razmišljati. Ponekad mislim da mi je život ''proletio'' u učenju. Međutim, ipak mislim da nije to to. Mislim da moj problem ipak leži u hrabrosti ili samopouzdanju, mada sam mislio da sam to prevazišao, ali eto. Problem je u tome, još, što ja imam tako puno prijatelja, ali ni jednog s kojim bi mogao o svemu pričati. Mislim, mogao bih sa 2-3 jarana pričati, ali nekako nije to to, osjećam se nelagodno. Znači, ono što želim da postignem, jeste da mogu bolje i lakše razgovarati sa ljudima, da mogu prijateljima i rodbini reći sve što me muči. Nekako i teško pokazujem emocije. Ponekad mislim da jednostavno nisam rođen da pričam sa curama, odnosno da ne znam sa njima. A onda opet razmislim i kažem sebi, pa Bog je nama svima tu negdje usadio tu sposobnost, samo je treba naći. Nemojte me pogrešno shvatati, ja nisam depresivan i nemam straha od nečega drugoga. Samo ne znam što ne mogu i ne znam sa curama. Molio bih Vas za pomoć. Dragan Detalji Objavljeno 12 avgust 2009 Htela bih da dobijem neki savet vezano za moje ponašanje u vezi, da znam da li ispravno postupam i reagujem na neke stvari ili možda nije problem u meni već u partneru. Sa dečkom sam više od godinu dana i skoro pa svaki dan smo zajedno po 4 do 5 sati i lepo nam je, volimo se... E sad, pre dva meseca on je počeo da radi i radi jednom prepodne jednom poslepodne. Shvatili smo da ne možemo i dalje da se baš svaki dan nalazimo jer je on umoran i ponekad nije raspoložen ili želi nešto za sebe da uradi pa se viđamo svaki drugi dan. Par puta kad sam ga nazvala da se vidimo je rekao da ne zna da li će imati vremena ili slično i da se nećemo videti danas. Mene je to naravno pogodilo i kao uvek igram na prvu loptu i preterano reagujem i tu se posvađamo. Bilo je tako par puta sve dok se nismo posvađali i dok mi on nije rekao da ohladim malo i smirim se i da ako se ne vidimo svaki dan, ne znači da me on ne voli. Shvatam ja da je on umoran i da je drugačije, ali ponekad stičem utisak da me izbegava i da me ne želi videti, par puta je i priznao da ga nerviram i da ne želi da se vidimo taj dan. Šta treba da radim? Da ga pustim da se malo smiri jer smo se zasitili jedno drugog? Hoću savet jer ovako kako je pošlo, imam osećaj da neće biti sretan kraj. Natali Detalji Objavljeno 04 avgust 2009 Zdravo! Jako volim psihologiju, imam dobre savete za sve prijatelje, pišem biografsko-psihološku knjigu, ali imam problem u ljubavi za koji ne mogu da dam odgovor. Sa jednim momkom sam išla u gimnaziju sve četiri godine. On je jako povučen, miran, lep kao anđeo, jako, jako bogat što meni ništa ne znači, čak šta više, kvari mi prijateljstvo. Uvek je tu, oko mene, uz mene i na maturi, išao je sa drugom curom, ali do mene je sedeo i celo veče proveo sa mnom i uvek tako iznova... Jako mi znači kad je tu, ali ne tugujem kad nije jer znam da će me zvati kad-tad i znam da mu značim, ali to je problem što zapravo ne znam šta ja za njega predstavljam, prijatelja ili devojku s kojom bi mogao provesti dane, godine u vezi i ljubavi. U par navrata mi je rekao da želi da se više družimo, posle mature i da izađemo, upisao je isti fakultet kao ja, zvao me da se zajedno prijavimo i tu je oko mene, ali opet daleko. Sonja Detalji Objavljeno 29 jul 2009 Imam 15 godina. U vezi sam sa jednom devojkom već 9 meseci. Puno je volim, a i ona mene. Razmišljali smo da stupimo u seksualne odnose, ali problem je u tome što ona ne može još uvek. Rekla mi je da bi želela sa mnom, ali da još uvek nije spremna jer joj je prvi put i meni takodje , a ja bih želeo da spavam sa njom, mislim da sam spreman za tako nešto i želeo bih da i ona bude spremna. Pre svega bih želeo da vam kažem da imam veliku želju da spavam sa njom, ali baš veliku. Ne znam kako toga da se rešim. Želeo bih da to prestane barem dok ona ne bude bila spremna. Molim vas da mi pomognete, veoma mi je stalo do nje. Dacha Ovaj web-portal bavi se prevashodno psihologijom. Kao takav namenjen je psiholozima, studentima psihologije, ali i svim ljubiteljima psihologije i ljudima kojima su u datom trenutku potrebne informacije, odgovori i pomoć iz svih oblasti psihologije kao nauke. Dovoljno je da nas kontaktirate. Misija našeg sajta jeste da, kroz ponuđene tekstove, svim posetiocima pruži znanja i konkretne savete u različitim oblastima svakodnevnog funkcionisanja.
Kako znati da li se svidjate simpatiji?
Kada se budete našli na večeri ili u šetnji, pošaljite mu krišom poruku na mobilni da nemate donji veš na sebi. Sa mamom se često posvađam, govori mi da sam egoista i da mislim na sebe samo, pa u ovim godinama naravno da želim da se provodim, izlazim, kupujem garderobu, tj da tražim pare. Kako da 'pređem na nešto više' s njom? Pravi problemi, sad kad se vratim unazad, počeli su izlaziti na vidjelo s prvim danima zajedničkog života. Rekla sam mu kad dodje u sa da se nadje sa mojom drugaricom a ne samnom,a on nemoj tako stobom sam se dogovorio a ne sa njima al nisam ja kriva sto sam kao djete... Pa to je meni suludo, i znam da je to moja stvar, ali opet osjećam se neprijatno, i povrijeđena sam kada se ismijavaju tome. Popuštaju curama i slažu se s njima da ih lakše osvoje. Da, krenuli smo s nepunih osamnaest, oboje, upisali i završili fakultet, zaposlili se i počeli živjeti zajedno. Petar, 24 godine PITANJE: U vezi sam već 4 godine, te ja i cura živimo skupa već godinu dana. Bili smo u vezi 3 mjeseca, i tako izašli smo jednu vecer i on je mene jako naljutio, rekao mi je nesti i ja sam ga ošamarila, nisam trebala, ali nakon toga je sve bilo normala, i opet nakon nekog vremena sam ga ošamarila. Za mene se kemija pojavljuje tek nakon određenog vremena, a iznimka je jedino luda tinejdžerska zaljubljenost koja je ionako bila potaknuta viškom hormona. Posto sigurno zeli nastaviti trazititi nove djevojke dok ti nisi kraj njega prepusti se tome jer on ima pravo na izbor.
[Sex ptuj|Oglasi druzenje veza|Oglasi zene za sex]
Oznake: pravila, flertovanja, putem, SMS, poruka
komentiraj (0) * ispiši * #
Trazim zenu za brak tuzla - Brzog datiranja
Žene za Brak
Click here: Trazim zenu za brak tuzla
Za sve detalje, mozete me konkaktirati na emaila: Moderan, zdrav, simpatican, zauzet mladic, ovim putem bih pokusao upoznati mladju studentkinju iz Beograda, do 22-23 godine za lepe susrete u diskreciji. Jer to je ono što će vas održati u braku i omogućiti vam da ostanete zajedno dugi niz godina i da pored toga budete srećni.
Bilo šta što odgovara mojim kvalifikacijama, a i van njih - one koje mogu obavljati. Ja: koje podrazumeva da se, konačno, bavim sobom. Farbanje radijatora 400 do 800 dinara po komadu, zavisno od broja rebara - ako radijator ima deset rebara, cena je 400 dinara po radijatoru. Za svaka dva ili više kupljenih jorgana - jedan jastuk gratis.
Upoznavanje za Brak - Spreman sam i da učim na ostalim pozicijama.
Identifikacioni broj oglasa: - 20090114105030 Link oglasa: Slični mali oglasi - muskarca, braka, moguceg, trazim, ozbiljne, godina, zivim, kontakt : Paulovnija je najbrže rastuće drvo, poznato i pod imenom carsko drvo. Koristi se za dobijanje briketa i peleta, kao ogrevno drvo - već posle tri godine od sadnje, i kao industrijska gradja. Po svom energetskom sastavu ima kvalitet najboljeg mrkog uglja, sa neverovatnih jedva pola kilograma pepela na jedan kubni metar. Takodje je odlično za kontrolu erozije i pošumljavanje, pogodno i za ishranu životinja, a njen lekoviti cvet privlači pčele. Naš rasadnik ima sve sertifikate koji svedoče o kvalitetu naših sadnica. Na priloženi broj telefona nam javite kontakt podatke i željenu količinu, i paulovniju ćemo poslati na Vašu adresu. Takodje - oštenje stolarskog alata i reznog alata. Vršim usluge ravnog brušenja, oštrim mašinice za šišanje i berberske makaze, sve vrste makaza, limarske, krojačke, vinogradarske, mašine za šišanje ovaca, sve vrste hirurških makaza, skalpel noževa. Moje dugogodišnje iskustvo, radio sam 26 godina u Impi, to je garancija kvaliteta. Nalazim se u Zlatiborskoj ulici u Zemunu. Remont glava i mašinska obrada glava motora, izrada karika, klipova i ležajeva radilica. Izrada hilzni, hilznovanje košuljica cilindara od $30mm do $600mm i brušenje radilica. Tradicija duga 47 godina - radionica Crnobrnja, Beograd, Autokomanda, ulica Vojvode Stepe broj 56. Tradicija u preradi vune duga preko sto godina, preporučuje se osobama sa reumatskim i koštanim oboljenjima, zdravim osobama i deci. Dimenzije jorgana 140x200, 160x200 i 200x200 centimetara. Jastuci svih veličina, oblika, boja i dimenzija. Cena za manji jorgan 3. Jastuci boja i dimenzija - od 900 dinara. Za svaka dva ili više kupljenih jorgana - jedan jastuk gratis. Krečenje stana 70m2 - 70 evra. Računam samo grejnu površinu, a zidove ne računam. Farbanje vrata 5 do 8 evra po otvoru. Farbanje prozora 8 do 12 evra po otvoru. Farbanje radijatora 400 do 800 dinara po komadu, zavisno od broja rebara - ako radijator ima deset rebara, cena je 400 dinara po radijatoru. Pružanjem profesionalnih parketarskih usluga se bavimo već osam godina, a svojim klijentima nudimo kompletnu uslugu od sanacije cementne košuljice, postavljanja svih vrsta parketa, hoblovanja parketa, lakiranja parketa i ugradnju svih pratećih pokrivnih zidnih lajsni. Za više informacija posetite www. Možda Vas više interesuju opuštajuće masaže uz predivan ambijent, koji možete da korigujete? Samo za Vas - masaže po Vašoj volji, uz aromatična ulja, mirišljave sveće, prigušenu muziku - opustite se uz profesionalnog masera. Normalan, opušten dečko 18 godina, sportista, maser sa iskustvom, pedantan, čist, diskretan, ljubazan. Masaže su kod mene u stanu, u sobi predvidjenoj samo za to, a može i dolazak na adresu. Imam petnaest godina radnog iskustva, na objektima u izgradnji, kao i na objektima Torlak, Jugopetrol, Poreska uprava, Batut, Beobanka, Vojvodjanska banka i drugi. Imam 62 godine, vitalan sam posedujem sve dokumente za radnika obezbedjenja - lekarsko uverenje, obučen za rad sa oružjem, potvrda iz MUP, potvrda Prekršajnog suda. Po mogućnosti Palilula, Pančevački put, Borča, ali i u drugim delovima grada. Savestan sam, pouzdan, komunikativan i osoba od poverenja.
Albanke za udaju stigle u Srbiju
Ima sina od 8. Pozovite i zakažite razgovor u našoj kancelariji. Devojka moze biti u vezi kao ja, ili slobodna. Trazim pre svega vedru, nasmejanu i prirodnu devojku, lepog lica i vitke gradje, s kojom mi se prvo upoznao, i uz obostrane privlacnost nastavio da se vidjam. Posedujem sertifikat rukovanjem oružja i PPZ-a. Svi moji projekti su ispitani, tehnički odmah izvodljivi, neki su i atestirani. Zajednička interesovanja i uzajamno poštovanje garantuju dug i srećan brak i bez toga se ne može.
[Oglasnik osobni kontakti zadar|Upoznavanje zena preko e-maila|Pornici sa starijim]
Oznake: upoznavanje, radič, braka
komentiraj (0) * ispiši * #
Slike lijepih djevojaka - Susret s djevojkom
Click here: Slike lijepih djevojaka
Mi redovno dodajemo fotografije prelijepih djevojaka u ovaj dio. Samo odaberite neku od slika prelijepih djevojaka, bilo da je plavuša ili preslatka i stidljiva crnokosa, i spremni ste za vaše zanimljive slike. Možete staviti vašu fotografiju u okvir koji ona drži u svojim rukama dok se slatko smije publici pod bukom aplauza.
U kombinaciji sa mnom — bio bi to sukob interesa. Sada vam ne treba Fotošop.
- Među mnogim prelijepim djevojkama možete pronaći i slavne: pjevačice, glumice i TV reporterke.
Ovaj dio sadrži ne samo slike sa prelijepim djevojkama nego i foto efekte sa prelijepim djevojkama, pored koji možete umetnuti vašu sliku , kako biste napravila realne, vjerodostojne kolaže i iznenadili vaše prijatelje. Među mnogim prelijepim djevojkama možete pronaći i slavne: pjevačice, glumice i TV reporterke. Možete staviti vašu fotografiju u okvir koji ona drži u svojim rukama dok se slatko smije publici pod bukom aplauza. Ako volite prelijepe djevojke i slike prelijepih djevojaka, onda ste na pravom mjestu i u pavom dijelu. Ovdje možete cjeniti svu njihovu ljepotu, veličinu, eleganciju. Možete veoma lagano prevariti vaše prijatelje i poznanike tako što će te upload-ovati vašu sliku na jednu od slika sa ovim ljepoticama. Mi redovno dodajemo fotografije prelijepih djevojaka u ovaj dio. Sada vam ne treba Fotošop. Samo odaberite neku od slika prelijepih djevojaka, bilo da je plavuša ili preslatka i stidljiva crnokosa, i spremni ste za vaše zanimljive slike. Mi nemamo običnu kolekciju slike prelijepih djevojaka, mi imamo slike djevojaka sa super efektima koje su vrijedne pažnje i komplimenata..
AZ live band - Ima lijepih djevojaka
Ako volite prelijepe djevojke i slike prelijepih djevojaka, onda ste na pravom mjestu i u pavom dijelu. O kakvoj nesavrsenosti pricas? Među mnogim prelijepim djevojkama možete pronaći i slavne: pjevačice, glumice i TV reporterke. Ovaj dio sadrži ne samo slike sa prelijepim djevojkama nego i foto efekte sa prelijepim djevojkama, pored koji možete umetnuti vašu sliku , kako biste napravila realne, vjerodostojne kolaže i iznenadili vaše prijatelje. A ovim sam hteo da kazem ali u slici isto sto i ti u vecini postova ,lol.. Samo odaberite neku od slika prelijepih djevojaka, bilo da je plavuša ili preslatka i stidljiva crnokosa, i spremni ste za vaše zanimljive slike. Mi redovno dodajemo fotografije prelijepih djevojaka u ovaj dio. Sada vam ne treba Fotošop.
[A klasa mercedes 2005|Koprivnica oglasi|Dodirni me galija tekst]
komentiraj (0) * ispiši * #
Parovi happy tv facebook - Pronađi pratnju
Click here: Parovi happy tv facebook
Streams hosted from sites like veetle, Mips, Veemi are embedded here. For any website related question, contact. Uputstvo za gledanje TV kanala na internetu.
Najbolje televizijske kanale iz Slovenije, Crne Gore, Hrvatske, BiH, Makedonije i Srbije smestili smo u naš BALKAN IPTV PLAYER BOX. Pored toga morate imati na vašem računaru instalirane sljedeće programe: Balkan TV je web stranica koja svojim korisnicima pruža mogućnost da gledaju najbolje TV kanale. This site is not responsible for the legality of the content.
- Svi TV kanali se strimuju sa domaćih i inostranih servera i oni su odgovorni za kompletan sadržaj. Za sve informacije kontaktirajte nas na DISCLAIMER : None of the videos are hosted by this site.
2CEF25B=K9 70ABK; =0 <5AB5 8 70H5;AO 2 8AB5@8G5A:>< E>E>B5. - "K E>G5HL A:070BL, GB> MB> C@>4;82>5 45@L<>2>5 :>;5G:> ?@8=04;568B.
;070 5::5@0 @0AH8@8;8AL. - "K 53>.
Dejan i Dalila se svadjaju za mesecnicu braka / Dalila besna - Parovi - (TV Happy 05.07.2018)
Za sve informacije kontaktirajte nas na DISCLAIMER : None of the videos are hosted by this site. Na taj način želimo da izađemo u susret svima koji žele da budu informisani i prate dešavanja u svojoj domovini. Na kanalima na našem sajtu se ne ne nalazi sadržaj TV kanala, već samo linkovi ka tim kanalima. Na kanalima na našem sajtu se ne ne nalazi sadržaj TV kanala, već samo linkovi ka tim kanalima. Svi TV kanali se strimuju sa domaćih i inostranih servera i oni su odgovorni za kompletan sadržaj. Streams hosted from sites like veetle, Mips, Veemi are embedded here. Za sve informacije kontaktirajte nas na DISCLAIMER : None of the videos are hosted by this site. Uživo Televizija je pretraživač multimedijalnih sadržaja na internetu. Pored TV kanala iz domovine, u okviru naših paketa, naravno bićete u mogućnosti da pratite i najbolje inostrane kanale. Streams hosted from sites like veetle, Mips, Veemi are embedded here. This site is not responsible for the legality of the content. Pored toga morate imati na vašem računaru instalirane sljedeće programe: Balkan TV je web stranica koja svojim korisnicima pruža mogućnost da gledaju najbolje TV kanale.
[Hot poruke|Oralno zadovoljiti muskarca|Trg play za laptop]
komentiraj (0) * ispiši * #
Sex sa klinkama - Brzog datiranja
Rezultati Pretrage - matorci sa klinkama
Click here: Sex sa klinkama
Moje tijelo otvorio puno vrata i bio je velika prednost za mene i znao sam kako ga koristiti za svaku moju korist. Ona je jedina znala moju tajnu, uvek ka da smo bili sami ona me je zvala moja seka Milica, inace kada se ovo dogadjalo vec sam imala lepog seksualnog iskustva sa muskarcima i imao 19 godina 170 cm 65 kg. Krenulaje ona vatra i struja uz kicmu praveci od mene vatrenu stihiju.
Iako sam imao prijatelja koji su bili u dobi od 15 godina trudna, znala sam da sam bio uzimajući vanjska strana od taj deprimiran Trailer Park za početak manekenske karijere. Jebacina sa devojkama Naučio sam puno o jebote iz potajno gledajući moje majke. Bila je samo soba gde sam ja spavala.
Jebanje nevine devojke (18+) - Iznenađujuće je da tako male djevojke mogu da naprave tako dobre amaterske porno klipove. Navodno je nova riba u susedstvu moze da se sluzi sa svime na telu i da radi cuda kao niti jedna druga, komsija je to isprobao pa pogledajte Pricao mi drugar da ima njegove najbolje komsinice kada se napale znaju da ga zovu da se zabavlja sa njima, nekad su 3 ali najcesce ove 2 vole da se jebu Naravno da smo zinuli ko budale, kad smo vidli kakvu bulju ima, najbolje od svega je sta ne razumije niti jedan jezik osim jezik kurca : Dosla je do jedne rupe gde je virio jedan kurac, nakon sta ga je popusila i sta je ovaj svrsio, krenuli su drugi, mala se primila posla i obavila ga kako treba Ko voli nek izvoli, iskreno voleo bih da mi ovakva riba poduva Ulovio sam kevu najboljeg drugara samo kod kuce, prvo semo se nesto zajebavali, krenuli da se drpamo te kadnije na pravu akciju, drugar je bio na poslu a ja na godisnjem, keva je na bolovanju Ovakvu bulju svet jos nije vidio, a di ce bas saban da ju jebe Morala je malo da se makne od stvarnosti i da se odmori, nije jos nista a doktori to odmah primete, jedan je odlucio da bi baki pruzio malo zadovoljstva dok se odmara, ova se pak nije bunila Kad jednom krenes krivo uvek ces da tamo ostanes, najbolja komsinica izgubila je nevinost u mladiim danima prije svih, bila je glavna faca a sad jedva da hoda od jebanja Radio sam kao maler kod jedne komsinice, zapovedala mi je dok je nisam okrenuo da izbaci bulju, nauljio sam je i kresnuo ko budalu, posle je bila tisina Naravno da niko nije niti pomisljao da ce da do ovoga dodje, ali i babe su zene i zeljne kurca, ovo ga je dobila od mladog pastuha Navlazila se na sunjcanu i hoce kare, prvi koji je bio blizu pobjeduje, jbg to je samo cistac 1.
Lijepo navečer u svom stanu, sam mislio kako smo izašli iz automobila. Dobro vino, prekrasan seks božica, i dobru večeru leži sretno u želucu. Što drugo može čovjek pitati za? Bljesak bijele kože uhvaćen prigušeno žuto svjetlo gdje panj bih razmišljao o tome kroz večera. Oni su mi reći ludilo nije ništa brinuti, osim ako sam početak st-st-studen-mucanja. Hodao sam i skinula moje cipele i gledao kako ona smještena štaka savjet na obje strane joj crvene pumpe i podiže njezine desne noge u jednom fluid motion. Bila je vrijedan drugi izgled gladan u sobi sa klinkom jebanje svjetlo. To cesto dive golom nogom bio savršen desno dolje na način Prsti zakrivljena. Bokovima i stražnjoj strani bili guranje protiv joj zbijeno smrt-by-crvenoj haljini. Malo dalje prema gore, njezine pune grudi su pritiskom teško protiv tkanina, s čvrstim malo bodova vapi da se dotaknu. Njezin prilično ruke zgrcene oko grips od aluminija štake da joj je pomogao izgleda tako snažne. Mislio sam o njoj kao što sam napravio zauzet u kuhinji. Ja bih sreo koliko davno? Je li to stvarno samo dva tjedna? Od prvi put sam vidio nju hop prošlosti mene u bazenu, ja bih bio ovisnik. To je panj, koji je završio tik iznad koljena, upravo nisu iz mog uma od. No, niti su joj grudi, njezina uške, joj jako prstima - ona je samo svugdje! Ja skoro bih joj skočio u japanskom restoranu ranije, kada, nakon što sam joj desnom nogom dobra masaža, ona je skliznuo je gola stopala gore moj gležanj i počeo trljanje noge. Da, ona bi se jelo u bilo kojem jeziku, te da odrezan butina samo napravio je više egzotično. Ja uručio joj čašu chardonnay nisam uzimao gutljaj, i jebanje sa klinkom sjeo na nju ostavio. Ali ja sam osjećaj osobito samozadovoljan oko vas pozivamo van večeras. Poljubac koji je došao natrag je bio nevjerojatan - Mislio sam da moj zatvarač bi odvojila se od sile mojih erekcija. Osjećao sam joj grudi uzdah pod ruku kao što sam ga skliznuo dolje ispred njezine haljine, stenjati sam čuo kad sam dodirnuo joj bradavice dokazala da je ona kao uspaljen kao što sam bio. Mislio sam da bih praska pravo postoji. Njezina bedra osjećala čvrsta i glatka desno dolje na kraju, gdje malo undulacije naznačeno gdje šavova otišao kad liječnici završi što joj uniped. Više nisko jauk dođe kao što sam istraživao ožiljak, i osjetio sam joj doći do slobodnog moj penis iz zatočeništva. Joj ruku zamotan oko njega nježno, a ona je pumpanje prijedlog koji je napravio još malo više rock-hard nego što je bila. Zatim je ustao i vrti okolo sa malo hop. Pješačenje haljina, ona je podigla patrljak se za poljubac je odmah dobio, a ona je ukazala na moj penis. Kontaktirajte skoro me poslao na mjesec, uspio sam razmišljati o tablica množenja dovoljno dugo da se ne ejakulirati sve nad njom bedro. Sam je srušena da me zahvatila kao ona hiked haljinu. Odjednom, postalo je jasno da joj je haljina i moje košulje su dvije stvari koje je potrebno da bude negdje drugdje, i sa nekim ljut radom uspjeli smo baciti ih iza nas. Njezine su grudi uzdah stvar zapanjujuće ljepote, a njezin ravan trbuh quivered kao što sam trčao moj jezik uz nju cijepanje i preko bradavice, i znao sam da ona nije idući u biti jako dugo. Ja izdvajali joj licem prema dolje i isisan na usnama kao da bih učinio u toj mindblowing poljubac na početku, i sa svojim prvim kontrakcije osjetio sam sebi nosio preko ruba. Držao sam ono što se činilo kao par vječnosti dok val orgazma hit me pun snage, osjećaj kao da je bio idući u puhati moj glavu. Mi poljubi opet kao ona pala je na vrhu od mene, proveo.
BITAG: Sex blackmail sa isang model
Što drugo može čovjek pitati za? Jebacina sa klinkama Bilo je tako uzbudljivo da zajebavati tih ambicioznih ljudi, jer su štedjeli trošak u trenutku kad je došao na zabavan i mi pokvari prije mene uzimajući u krevet. Kao što je vozio ona izazovno počela prijelaz i uncrossing svaki čarapa pokrivena nogu preko druge i mogla čuti jecaj Earl malo. Tetka kada vide Bakija i on joj objasni kao je sreo mene sa drustvom pa smo zajedno proveli vece. Baki me i dalje ljubio prodiruci svojim jezikom duboko u moje grlo. Što se tiče grudnjaka Betsy bi nositi seksi čipki kaiša grudnjak koji je nosila ispod joj prom haljina. Jer u mom telu se nalazila vrlo jebozovna zena. Ona bi donijeti kući drugačiji dečko iz kamiona prestati, gdje je radila svaki vikend, a ja je dobio moj sajam udio od vještina iz gleda svoju ili neke porno filmove koji su bili oko dok je još bila na poslu. Ona nikada nije mogao zamisliti da penis može biti tako ogroman, a posebno na tako mršav čovjek kratko. Bila je vrijedan drugi izgled gladan u sobi sa klinkom jebanje svjetlo.
[Sex shop fortuna osijek|Masaza sarajevo za muskarce|Tportal komentari]
Oznake: Watch, sexi, sa, klinkama, sex, video, free, Mobile, &, pc, porn
komentiraj (0) * ispiši * #
