Nosim preporučenu pošiljku predati u poštu. Red kilometarski. Taman dovoljno vremena da prostudiram što se sve u pošti može kupiti. Pisma, razglednice, cedeji, devedeji, mobiteli, slikovnice, knjige... nema što nema. Dođem na red i veli mi teta na šalteru: „Gospodine, ako ste zainteresirani kod nas možete kupiti policu osiguranja za Vaš automobil!“. –„Odlično, dajte mi još dvije kile krumpira, jedan grincajg i kilu breskvi!“, velim ja. Malo me zatečeno pogledala i prasnula u smijeh.... pa rekla, onako kao da se ispričava: „Znate, moram Vam ponuditi, takvo je naređenje...“. –„Ma nema problema, ne ljutim se ja, samo me zanima zašto nitko ne radi svoj posao nego se svi bjesomučno guraju u tuđi misleći da će nešto zaraditi...?!“. Jeste li navrnuli na Todorićijev kiosk? Carstvo blagodati. Moš kupit bilokakav tisak, sladoled, odigrati loto, poslati paket, podić novce, oprat veš, ispeglat košulju, rezervirat avionsku kartu, što je slijedeće?
|
