|
Čekam ovih dana rješenje o porezu za prošlu godinu. Dobro smo radili i zaradili, pa država misli da bi još mogli njima dati. Nisam sigurna da ću imati dovoljno, velike su šanse da nas blokiraju.
Pokušavam se ne živcirati jer mi neće pomoći. Tetu u poreznoj, koja će odlučiti o mojoj sudbini uopće ne zanimam. Vidim joj to po faci. A i po betoniranoj frizuri koja se nemiče. Em imam svoj biznis, em mi dobro ide, em dođem tamo sva nasmijana u njen zagušljivi ured. Pa je dočekala svojih pet minuta i misli se «e sad ćemo vidjeti ko je pametan».
Blokirat će me zbog duga od oko 25000 kuna. Zato mi je posebno zlo kad čujem da razmišljaju oprostiti nogomtnim klubovima. Koji su to zaslužili svojim sjajnim rezultatima. Not. Znam barem jednog saborskog zastupnika kojem su izbrisali godišnji dug pdva, zato što je zamolio Šukera. Ja sam jednom zakasnila 12 dana s plaćanjem pdvea i dobila sam opomenu pred blokadu.
Pa te onda zovu da postaneš poduzetnik. I zapošljavaš ljude. A ne daju ti disati od silnih davanja.
Da se bavim ovim poslom negdje vani bila bi milijunaš. Pa bi onda trošila i opet sve pare na koncu vratila u državnu kasu. I zapošljavala bi ljude koji bi opet trošili. Tako se stvara taj krug u gospodarstvu. Al neće nitko Hrvatsku zajebati. Čim vide da imam tisuću viška, odmah se jave da je nebi slučajno negdje uložila. Najbolje da ja to dam svojoj poreznoj, a oni će to pametnije uložiti.
|
