G R L I C A

Ništa ne znam. Ni kak se osjećam. Ni kaj da radim. Ni kaj da ne radim. Znam kaj ne bih smio, ali to baš najviše želim.
Stalno neka borba u meni.

Danas se rade spačke. Prvi travanj and stuff. Meni se ne da. Ma ionako ih radim svakog dana. Većinu na svoju štetu. Tako je već godinama i ne vidim zašto bi sad bilo drugačije. Ne gleda mi se sport. Ne čitaju i se novine ni portali. Ništa. Ako izgubim apetit onda se počinjem brinuti.

I ne mogu razmišljati jer sve što radim je razmišljanje. I više ne čujem svoje misli od svojih misli. I sanjam po noći, a po danu imam noćne more....

"Za koga ove suze padaju kad ti ih ne čuješ? I sumnjam da me pamtiš, da mi ikad ime spomeneš...."

Da mi netko zabrani ovo pisanje mislim da ne bih preživio. A ovako.... Moram.

Luv D.