|
Kaj ak je stvarno tako? Jebemumater! Bla. Pristojno ću ostaviti za drugi put, a kurtoaziju nabijem na kurac. To su samo riječi. Koga bole taj je papak. Bole samo postupci praćeni riječima, ali same riječi nikako.
Kad ću više nabavit gramatiku? Ma mogu komotno i bonton jedan ubost.
Di je kakva vreća da se ispucam? Di je livada da se izderem iz sveg glasa, a da me nitko ne čuje. Mrzim č. Mrzim ljude koji naglašavaju č. Toliko me toga živcira, a ne mogu to promijeniti i sad sam ljut na sebe što trpim i gomilam bijes u sebi dok si ne napravim tumor jedan lijepi neizlječivi. Ma neizlječiv sam ja otkad promatram oko sebe, otkad sam se probudio i umio oke. Lakše bi bilo da spavam i ne vidim. Joooooooooooooooooooooooooooooj. Vikao bih pet minuta bez prestanka. Dok ne promuknem.... Vikao bih da meni bude lakše, a ne da nekome dokazujem logične stvari. Dokazivati nedokazanome. Kaj ja ličim na Sizifa? Damn. Ostajat ću u svojem dvorištu i rezati vočke cijelu godinu. Miris svježine i pogled u ništa. Već mi fali da konačno ne vidim ništa.
|