|
 To je sve što sam dobio. Poljubac u obraz.
Smijem se, a plače mi se....
Netko ne dobije ni toliko. I kaj sad? Čovjek bi trebal biti zadovoljan s onim što dobije? E pa, onda bi još po pećinama pisali. Al opet, nema sreće u nezadovoljstvu. Ah, pomiriti nepomirljivo, nitko nije rekao da će biti lagano. One najbitnije stvari nam nikad ne kažu, njih moramo sami otkriti.
Znaš zakaj mi se plače? Zato jer pravu šansu nisam ni dobio. Život piše nerazumljive priče tako da nikad ne znaš di te čeka pusa, a di suza. Di noga, a di muza. Ja sam možda svoju našao. Nenadano. I sad sanjam u javi. Ma nema tu velikih riječi, bit će prilika za to. Za sada je dovoljna jedna. Sreća. Moja sreća. Pa mi probaj oduzeti! Ne možeš, to je u meni, tako osjećam. Sa pokrićem ili bez....
|