More...more

Danas je malo gnjilo vrime..a ja san malo štuf pa necu grintati..tija bi napisati par rici od jednoj od mojih najvecih jubavi...MORU
vilin ga od malih nogu..rodija san se i zivija uz njega..sican se da me je dida naucija plivat kad san ima 4-5 godina..uvatija me za ruku i bacija u more i reka masi rukama i nogama..tako san naucija plivat...i zavolija more.a i posal mi je bija vezan uz njega sto iznad sto ispod..tako san more upazna sa svih strana..dida bi zna rec da kad umocis prst povezan si sa cilin svitom..tako da san ja odavno posta gradanin europe i svita...najvise san volija ka mali sa didon ic ujutro u ribu..mir..tisina...i miris bora...danas se to vise ne cuti...sto san isa stariji zna san da ce mi zivot bit vezan uz njega...

ali nisan volija kad je more mirno ...izgledalo mi je onda bez duse bez zivota...volija san kad dere bura ili jugo..kad se pjeni..pokazuje svoju snagu..a ti se boris protiv njega...i znas da ga nemozes dobiti..ali se boris..nedas...stojis na "mostu" i znas da moras doc do luke..jer znas da te tamo neko ceka...i znas da te ovaj put nije pobjedilo..mozda drugi put...i tako godinama..se odvija ta borba..bez pobjednika na sricu...kad me pocnu srbiti tabane znan da onda moran utec..jer zov je jaci...a istovrimeno se sitan da je moja pokojna nona otisla na oni svit a nije naucila plivat mada joj je kuca bila 20m od mora..a znala je cesto sa didon ic na ribe i nije se bojala mora..
na moru san dozivi i lipih i losih trenutak..ali se covik uvik sica samo onih dobrih...pogotovo kad san upazna mnoge morske sirene
i zavrsi cu ovo tipkanje sa porukon na ulazu pomorske akademije u lisabonu:
Greske likara pokrije zemlja..
greske pomorca pokrije more....e pa sad vi lipi moji plovite i mirno vam more bilo...