petak, 19.12.2008.

Are you gettin' enough with someone, are gettin' enoguh with someone I can help you..

Ovaj je put zbilja bitno da pročitate post. [drugi dio posta najbitniji]Završila je škola. Imam svojih razloga zašto sam tužna. Čekam 12.1.2009. Reći ćete da sam luda. Ali želim ići u školu. K vragu, zar to teško shvatiti. Ja ne shvaćam vas koji ne volite školu.
Danas se nisam posebno zabavila poslje škole. Bilo je jednako. Čak i tužnije.
Napravila sam Facebook/Fejs. Baš mi je to fora nekako. I neda mi se imati blog. Komentirati i sve gluposti. Za koga ja to pišem. Pa nikom baš nije zabavno to čitat što se meni dogodilo. Osim mojim prijateljima [ako..??] Tako da.. Neda mi se. Hvala vam svima na komentarima. Možda se vratim. Iako, sumnjam. Vratit ću se možda kada mi stvarno bude teško. Da nemam nijednog prijatelja. Ili me netko jako povrijedio. Ako se ne vratim i ako sam vam bila draga, neka vas utješi pomisao da sam sretna i bar imam kakav - takav život. Blog neću izbrisati. Ako trebate pomoć. Nešto trebate naći ili bilo šta. Slobodno pitajte u komentarima. Svraćat ću svaki tjedan na blog. Da vidim. Ako za 1 mjesec nitko ne bude trebao ništa neću više svraćati. Ali ako vam išta treba pitajte..[glupo znam,ali..]
Hvala svima..a one koje ću najviše pamtiti su snippet. i Martina i Bubica. i Rainbow Girl [neda mi se tražit adresu] i 4evertvojamalena.blog.hr [koja je izbrisala blog. to jest možda se vrati]
Svih vas ljubim i grlim i volim puno. Na ovom blogu ima mjesta samo za ljubav i sreću. A ne za mržnju i tugu.
Pozdravljam vas do trena kada bude potrebno pisati...



NASTAVIT ĆE SE..

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.