CICI
|
Dođu tako, ponekad, neke tamne ure, sjetim se drugara starih, ili neke davne cure. Zatvorim oci polako, boli me sjecanje svako Komentar na jedan od mojih postova, uvazene osobe, bio je:”...Ma, tesko je sa zenama”. Povod za ovaj post je taj komentar! Slozio bih se delimicno! Tesko je sa zenama, ma tesko i bez njih! Mozda cak i teze! A zasto, nekako je nelogicno, da ako je sa nekim tesko, da je bez njega teze!? Kava filozofska dilema! Sa zenama je tesko, sa nekima manje sa nekima vise. Zavisi od naravi, njihovog mentalnog sastava, skrivenih ili manje skrivenih razmisljanja, koja svako ima, a sakupljaju se i formiraju godinama pod raznim uslovima i zivotnim iskustvima. I onda se desi da se kola slome na nekome ko i nije to bas zasluzio, ali je sumiranje doslo u tom trenutku, nasao si se u preseku stanja i gotovo! Ima mnogo nacina da se nekakav odnos dvoje ljudi zavrsi, prekine. Ali su najneprijatniji oni kad nema jasnog i nedvosmislenog razloga. Kada se pravi razlog prikrije nekakvim vestackim dramatizovanjem i isforsiranom raspravom dovede do kraja nesto sto na pocetku rasprave nije bilo u nagovestaju. To su nesumnjivo prefinjeni metodi, i kao ne moze se prigovoriti da su sirovi postupci.Nakon takvih rasprava nema se sta dodati, nema dalje diskusije, jer deluje besmisleno, jer je povod pronadjen kao sastavni deo razmisljanja “Sta da radim s tobom”? Posto nema resenja, onda je najbolje situaciju dovesti do apsurda, znajuci da reakcija mora biti – odustajanje od daljeg insistiranja na vezi, jer ipak za vezu je potrebno dvoje! Odrzavati je jednostrano, nema smisla nikakvog i svako produzavanje pod tim uslovima se zove stanje agonije, koja ne moze biti prijatno normalnom ljudskom bicu. Nakon tako necega, ostaju razmisljanja! Nesporno je da je prekid isceniran i da je nije bilo alternative, ali postupak nije odgovarajuci. Nemam nameru da navodim moguce verzije koje su mogle biti primenjene. Svako radi kako misli da je najbolje, kako mu najvise odgovara! To je pravo licnog izbora i to mogu da prihvatim ili ne. Sustina je da je kraj i sve dalje je uzaludno ponavljanje. A naravno da ne moze biti prijatan utisak koji ostaje posle toga! I to je sad onaj drugi deo – tesko bez njih, tj. bez nje. U trenutku se coveku ucini da neko zavredjuje paznju, naklonost, posvecivanje emocija, lepe reci. A onda se najednom desi preokret koji ponisti sve to, ali ne postupno, nego bukvalno u jednom jedinom trenutku. “ I srusi se granitna stena mojih ideala....” Pa dobro, nije bas da sam idealizovao osobu i situaciju, daleko je ipak od toga, ali lepo zvuce stihovi ove pesme. Kao delimicna ilustracija, sa prenaglasenim delom o idealu. Bio bih nekorektan kad bih rekao da mi je bilo sve jedno! Ne, nikako! Daleko od tog stanja i razmisljanja. Moram da priznam da mi je bilo jako tesko i da sam imao mnogo razmisljanja i podsecanja na lepe trenutke koji su obicno razlog da se covek oseca razocaran. Lose trenutke brisemo, sto svesno sto nesvesno! A lepe negde uvelicavamo, isticemo u prvi plan i oni duze ostaju u secanju! Stvaraju iluziju da je bilo i lepse nego sto mozda to objektivno jeste! Ali mozak pronalazi svoje odbrambene mehanizme da u takvim situacijama ne padne u lose stanje duha. Nije uputno patiti preterano, jer da je stvarno bilo dobro i kvalitetno, ne bi se na taj nacin zavrsilo - to je barem jasno i logicno! I onda se upotrebi cuvena recenica: Zivot ide dalje, sta se tu moze, sudbina i slicne gluposti. ma nenam ni ja nista pametnije da kazem, sem da se secam, ipak, lepih trenutaka. Necu da kazem:Sta mi je to trebalo? Jer mislim da sam imao nesto lepo. pa ma koliko kratko da je trajalo! Ipak dajem prednost lepim i pozitivnim emocijama koje su mi obelezile taj odnos. C’ est la vie! |
