Dragi Klingoncy,
Prin misec dan dok smo spali snom pravednika, zva Nas je Čovik iz Budućnosti i reka: "Ženo, digni se! Bi li išla...". Kad smo čuli da se negdi gre, odma smo se probudili. Iako nismo čuli di se gre, rekli smo "Poću, poću, poću!!!". Nama je bila rana zora, a tamo di je bi Čovik bila je ura od obida i dok smo se snašli u Prostoru i Vremenu, već je Enterprise doša po Nas u Dubrovnik. R2D22 Nam je nosi kufere, a moramo napomenut da smo za dva dana na Enterpriseu vazeli 6 pari postoli, 4 para gaća, večernju haljinu, polivalentni kombinezon, 5 majica, dva klobuka, dva para oćali i svu kozmetiku. Ko nosi, ne prosi! Bez obzira na sve bagaje, dva dana smo proveli na bazenu u kupaćemu kostimu, pili kafu i genijalni Planters Punch, a kad bi se konačno obukli, navukli bi jednu od naše dvi majice Golly&bossy i nove hip-hop rebatinke što su freško došle iz Emirata, a imaju pun kufer žepi za kacavide, snove, mobitele i žvake. Navečer bi išli prokontrolirat stanje u makini,
a onda bi išli gledat zalazak Sunca,
a posli bi na glavu skakali u bazen
ili se tumbali u yacuzzi.
Ono što posebno volimo na Enterpriseu je to što je spiza raznovrsna i prilagođena svim stanovnicima Galaksije. Možete birat talijansku hranu, čajniz, indijsku ili pak blagovat u engleskim specijalitetima, a svi deserti su božanstveni. Ovo je čokoladna torta s paprom i šumskim voćem. Tako nešto slično jedino se može nać u Mateta u Pupnatu, samo je u Pupnatu ukusnije.
Sve u svemu, Rog izobilja. A najvažnije od svega je da ne morate za sobom ništa prat i čistit. R2D22 sve to čini umisto Vas. Nakon što smo se do 11 navečer kupali u bazenu, gledali prekrasnu Noć i razmišljali o šopingu, spizi, modi i Ljubavi, išli smo leć i ujutro osvanuli u Veneciji.
Serenissima!!! Buon giorno, Principessa!!! Caffe machiato! Nismo za kua cilu zimu išli na talijanski! Budući da smo već puno puta bili u Veneciji, na brzinu i reda radi obnovili smo opću kulturu i povijesti umjetnosti,
uzdahnuli blizu Mosta uzdisaja i obećali da ćemo konačno počet čitat Casanovine memoare. Poklonili smo se Duždevoj palači i sv. Marku i glavom bez obzira utekli od gužve i turista.
Dosta Nam ih je doma gledat kako se gnjetu po taracama, plažama i postejama, još da ih trpimo i po Veneciji! Mi volimo u Veneciji u miru pit kafu, otkrivat male čarobne butige s maskama i domaćim specijalitetima,
gledat čudesa od murano stakla, npr. ove genijalne papige,
vrtit se po labirintu vodenih ulica,
slušat ulične svirače, poć na peškariju,
probat dobro vino, izist dobru pizzu i promatrat kako zelenkastim kanalićima elegantno i nečujno klize gondole. Ovi put u Veneciji probali smo najbolju pizzu u životu. Kapričoza. Vrhunski sir i mega tisto! Preparato con Amore. Tri pizze 65,50 eu. Odlučili smo tri puta podignut cjene apartmani, a litru uja nećemo prodavat ispod 100 eu! Što je to tamo drugačije nego u Nas?! Isto se uliza kroz vrata, a gleda kroz punistru. Ala, neka im bude. Stvarno je Venecija čarobna i prekrasna. Sva je kao neka bajkovita kulisa za kazališnu predstavu, s prozorima i fasadama perforiranim i prozračnim poput najfinije čipke...Leži na suncu kao egzotična mačka sa smaragdnom ogrlicom oko vrata... Ali balvani na kojima stoji su iz Dalmacije. Uh! Dida basteraje u sebi!!! Kad smo konačno našli masku Naših snova, zaboravili smo na balvane, eure, apartmane i povijesne činjenice i pretvorili smo se u Ženu-mačku iz 17. stoljeća i odlepršali u sumrak. Mijau!
Onda smo se vratili na Enterprise. Kad smo došli na deck 7, zastali smo isprid ovih skala jer smo se sjetili Titanica, a kroz staklo smo vidili Leonarda Di Caprija!
Ukaza Nam se u crnom, savršeno skrojenom odijelu, platinastim manžetama i svilenom pasu boje šampanjca. Pravili smo se da nismo previše impresionirani, ali srce Nam je tuklo ko ludo. What a trip! To je kultna rečenica iz Pulp Fictiona kad se Uma Thurman spasi od overdozea i mi je često koristimo. Onda smo shvatili da sanjamo otvorenih očiju i da Nam je to vjerojatno od Maske što smo kupili. Sjetili smo se Jima Carreyja u filmu "Maska" i kako je ni moga dignut i što mu se sve nesritniku dogodilo.
Utekli smo na deck 12. Odlučili smo se vrć i sve oprat u vodi. Ali nismo bili kako Rose na Titanicu. Mi smo se stvarno vrgli i to na glavu. U bazen.
I došli smo sebi. Nigdi ni bilo Leonarda Di Caprija. Ni ledenjaka. A ni Srca oceana. Samo tamno nebo, topli vitar, miris Mediterana i svitla Starega Craya u daljini. Leonardo Di Caprio što Nas je gleda bi je samo muška lutka u izlogu u skupoj butizi blizu skala, a Mi smo sve samo sanjali. Ali što je Život ako ne sanjamo? Legli smo na ležaljku i zatvorili oči. Beauty comes in numerous and mysteriuos ways...Naše srce je Srce oceana. I u njemu je sve između Starega Craya i Enterprisea. Onda je s Neba ništo upalo u bazen i zasvitlilo. Biće da je pala zvizda ili je Di Capriju ispa sat ili manžeta. Još smo se jedanput okupali.
Volu Vas Vashy.
