dijalozi

Mario: Zakaj ljudi ne vole škrca?

Goga: Pa zato kaj ne da drugima nego čuva samo za sebe.

Mario: Da, ali zato kaj ne mogu niš izvuć iz njega za sebe.

Goga: Pa da, kad ne da.

Mario: Ali, bit je u tome kome ne da.

Goga: A kaj misliš da škrci ne žele od drugih da im daju?

Mario: Ne znam, možda sami uzimaju, možda ne očekuju da im netko da.

Goga: Ne vjerujem, imam u svojoj blizini jednu škrtu osobu, i stalno bi još i još i još... al dat ma kakvi.
To ti je ko kad lovac ulovi neku dragocjenu lovinu i nema, samo gledaj.

Mario: Znači, uz to kaj ne da mora i tražit da mu se daje inače nije pravi škrtac?

Goga: Pa da, tako skuplja ono kaj ne da zbog čega i je škrtac.

Mario: Aha, sad mi je jasnije. A kaj je s onima koji ne daju, ali ni ne traže od drugih, jesu oni škrci?

Goga: Pa jesu.

Mario: Onda ima dvije vrste škrtaca. A jel bi oni za nas bili škrci da mi od njih nismo ništa tražili?

Goga: Pa bi, svejedno nam nisu dali. To je ona vrsta škrtaca koju mi proizvedemo svojim očekivanjima da će nam bez traženja nešto dati jer znamo da imaju, a oni ne daju.

Mario: Aha, znači ipak mi proizvodimo škrce svojim očekivanjima?

Goga: Samo jednu vrstu.

Mario: Znači, proizvodimo samo onu vrstu od koje nismo ništa tražili, ali ipak očekujemo da nam da. Ali, čini mi se da proizvodimo i onu drugu kad ju tražimo pa nam ne da. Dakle, nisu ljudi škrci dok ih mi tak ne doživimo, a jesam mudar.

Goga: Pa da, sve je u nama samima. Dvije osobe različito vide osobu za koju jedna misli da je ova škrtac, a druga misli da nije.