dijalozi

Zabranjeno čitanje ovog posta mlađima od 18 godina.





"U nekim nenadanim, beznadnim prilikama, psovanje donosi olakšanje kakvo ne može ni molitva." M. Twain


Mario: Jel ti psuješ?

Goga: Da.

Mario: Kad, zakaj i kak' ?

Goga: Kad sam ljuta ili očajna, ono kad nekaj sjebeš, al' nisu to neke "teške" psovke, hehe, ak' ih se može tak' svrstavat' . To je ono padne mi čaša i razbije se, iz usta samo izleti „a u pizdu materinu“, ne, nisam to ja, jezik je.

Mario: Jel imaš još koju sočnu osim pizde materine?

Goga: A jebo te, kužiš, nemrem se sad sjetit, al' taj „jebo te“ ili „jebem ti“ mi nekak ne zvuči k'o psovka, light psovka, te su dopuštene u manjim količinama.

Mario: Znači nejdeš dalje od jebanja i pizde materine?

Goga: Ne, sve druge psovke su mi preružne i grozno zvuče i za psovke.

Mario: I ne koristiš ih?

Goga: Ne, ne koristim, prije jesam, k'o srednjoškolka, onda je valjda i to bilo fora među svim silnim isprobavanjima.

Mario: Kaj si isprobavala, da čujem.

Goga: A svega par puta sam u životu skresala boga, i to je to.

Mario: Znači boga, Isusa i svece više ne psuješ?

Goga: Ne, moj stari zna nekad skresat svece i nekako mi to jako ružno zvuči, baš onako prostački... moja psovka ti je „bem mu mrkvicu“ ili „bem mu miša maloga“ ... i užasno mi je ružno i nekako ne priliči nikakvom razlogu, a znala sam čut' i od svojih kolega, prijatelja, psovati sunce.

Mario: I ja psujem sunce, i pizdu materinu, i jebo ti hitler mamicu ili pes mamicu, al' boga zanimljivo ne psujem iako nisam vjernik, možda baš zato i ne psujem boga jer s njim nemam ništ', al' primijetih da je ta vrsta psovanja uvriježena među mnogim vjernicima. A jel kad psuješ druge ljude?

Goga: Ne, to mi je grozno, i kad psujem ne psujem direktno nikoga, nego više onak kad sam baksuz pa nekaj napravim kaj ne bi trebalo, ili kad sam ljuta, kad me nerviraju stvari na koje ne mogu utjecat', onda valjda iz nekog očaja, onak', a u pm.

Mario: Ni ja ne psujem druge ljude, eventualno sam par puta u životu uzvratio na psovku. Al' zakaj nam je glavna psovka svima ili gotovo svima mamina vagina, jel zato kaj nas je mama rodila pa je ona kriva za sve?

Goga: Ma to je psovka koja je prenešena s koljena na koljeno pokoljenjima k'o neko obiteljsko blago... i kaj ćeš onda psovat neg ono kaj si najviše slušal.

Mario: Da, al' zakaj se baš ta psovka prenosi najviše?

Goga: A gle, mati je jedna i jedina, a otac može bit sva'k hehe... kako god, u svim prilikama prva koju zazivamo je mater, tako je i u psovkama ostala na prvom mjestu.

Mario: Aha, tako znači. A jel psovka na kraju nešto dobro ili loše, jel to treba izbjegavat' ili se prepustit' trenutku kad nam dođe i psovat?

Goga: Ma kad nadođe ispalit i gotovo, ali nekome su psovke k'o dobar dan, to mi se nimalo ne sviđa.

Mario: Da, kad se stvori takva navika to je onda nešt' drugo, inače vele psiholozi da je psovka ispušni ventil i da kao takva dobro dođe, i da umanjuje i fizičku i psihičku bol.

Goga: Ma je, al' brate mili ak' s nekim pričam pol sata i taj 10 puta u tom periodu kreše mamicu, ovo ono, ma daj stari moj doviđorno... idi se liječi.

Mario: Ok, koja je onda poruka, ne psovati pred drugima jer širimo negativnu energiju, naročito ne pred djecom (iako će ista naučit' psovat, to se nemre spriječit), već da nas nitko ne čuje ak' si baš moramo dat oduška?

Goga: Ma ako je to samo za odušak onako, pred nama samima, nek bude, al' da ne prelazi u naviku... kad je meni bivši počel psovat' mamicu, ženu koja ga je dvorila k'o svoje dijete, baš sam se nekako loše osjećala... ja znam da mnogi vjerojatno u trenucima psovanja ne shvaćaju te riječi kao takve nego im je eto takva psovka, ali ne može se ne čut' smisao tih riječi od kojih je psovka izrečena i to je nešto što barem u meni budi i neku vrstu gađenja prema takvim psovačima.

Mario: Uglavnom, psovanje je ružno, naročito ako psujemo mamicu, jer nam ona niš' nije kriva, kao ni bilo 'ko drugi.

Goga: Tak je.


"Dajte da psujemo dok možemo jer na nebu nećemo smjeti." M.Twain