Ja nisam luzer...
20.04.2006., četvrtak
Optimizam je nešto kul 2. dio
|
I tako ja odlučim otići do škole pa da sretnem sestru da idemo zajedno kući. Akad tamo melem za moje oči: KRISTINA! Nije ta cura ništa posebno, nego je ona spika [ZABRANJENO VOĆE JE NAJSLAĐE], e tako je i snjom. Ona i sestra su se nešto zakačile kad sam ja trebao biti sa Kristinom pa je to bilo u tom trnutku neizvedivo zbog solidarnosti sa sestrom. KOliko ovakvih mulaca ima koji zbog sestre odbiju bombu???? Kasnije sam ja bio s jednom drugom, no Kristina je bila uvijek tu negdje, što je i Branka primijetila! I pomislila je da je varam s Kristinom,što ja nisam mogao nikad napraviti niti sam napravio. No vrhunac je bio kad pukla priča da sam ja s Kristinom! Komično je to što sam ja zadnji u ovom prokletom gradu saznao i već je bilo kasno! I da se vratim na školsko dvorište, čekam sestru, a Kristina prolazi gleda me onako kako samo ona zna, mahne(A šta da sad radim? Mahnem i ja njoj) i pita me: Ideš li u subotu u grad?. Pomislim: Za tebe i na kraj svijeta! i kažem: Pa naravne! Vudimo se? Došla je sad i sestra i opet mi počela baljezgati kako je Kristina ovakve,onakva itd. A ja jedva čekam subotu i da napokon budem s Kristinom! Hoću li????? |
