Oj izvore žao mi je
ne dodim ti ki i prije
al u srcu još te nosim
i tobom se svud ponosim.

Lipote su koje nudiš
i radosti koje budiš
neizmjerne srcu mome
k rondelu ću opet tvome.



I dok rijeka mirno teče
meni jutrom i uveče
umiljati pozdrav šalje
da sam bliže a ne dalje
draže lipše bi mi bilo
da u njeno dođem krilo.



Tu na tvojim obalama
duša nikad nije sama
i tko jednom tebi svrati
opet će ti navraćati
zelenilo,plavetnilo
uvik srcu milo.



Pogled na rijeku Ruhr u večernje ure!

U večernje ure
kad se spuste škure
i zatvore vrata
rijeka umiljata
tiho nam šapuće
sve do u svanuće.