The Prica (sesti dio)
(1)Il faut que tu saches;
Danas nije dobar dan!
Bio je. Nekako se odvrtio sve do sada, možda minutu prije nego što sam počeo pisati, a pisati sam počeo da razmotam, koliko mogu, šaku pitanja i nejasnoća, neproporcionalnih paradigmi događaja. Zapravo, ne toliko samog događaja i svega onoga što su oni nosili, već onoga što je za njih sljepljeno toliko čvrsto da se ne može ne vidjeti.
Ipak, ovo nije pokušaj zasjenjivanja svih zbivanja, čutanja, ovo nije pokušaj ukidanja vrijednosti dešenog. I dok čitaš molio bih te da to pamtiš! Jer, još je uvijek sve kakvo je i bilo. Zapravo, ja ovo ne želim pisati. Užasno bih volio da mogu ispisati drugačiji sadržaj, tj. da za ovakav nema osnova, potreba.
Racionalno.
Sasvim racionalno iako ne mogu obećati da i ono ne racionalno neće umiješati svoje prste kao kakva kuharica u tijesto kruha.
Teško je početi. No, nužno.Sada biram pitanje u svojoj glavi. Biram, listam… Kod mene nema sumnje da nećeš shvatiti. Postoji samo strah da će te boljeti suviše. Zbog tebe samog, zbog mene.
Ono što je već rečeno to je da smo mi “neka” priča. Ja je želim odpričati do kraja. To da, ali… članak iza članka - pomalo su isti. Svedeni na čekanje i kušanje dana sa tobom. Bez zapleta, bez vrhunca, …bez raspleta.
Isuse, kako mi riječi danas ne idu!
Mi možemo biti, možemo trajati ovakvi kakvi smo i sada, ali… napredka u odnosu, mogućnosti za njega ja ne vidim. Previše je granica, šuma je pregusta da bi se moglo poprijeko, kroz nju, doči do druge strane. Ne moram ti obajšnjavati koje su i gdje su…Znaš ih. Poznaješ. Tvoj su izabrani
(2)fatum. Stvari su to kojih se sjetim i ne razmišljajući o njima, i onda kada ih se niti ne želim spomenuti mislima. Tu su. I kada kažem moj, a ne moj… sve to imam na umu. Ipak, pored svega toga, sitim se stvarima nekim drugim.
“Ono nešto” nije dovoljno za “ono nešto”.
Ni jedna kuća se ne gradi idejama iako sve tamo počinje, niti jedan kruh nije spravljen bez brašna i žara. Sve ostalo je agonija, netko reče, mazohizam. Fini neki. Ne vidim zajednički cilj kao jedan. Moj život, tvoj život. Jedan rascijep i dva puta. Možda sada i želimo neke stvari oboje, ali to nije zajednički cilj, to nije smisao.
Da. Tražio sam te da pomogneš i da ga daš znajući u isto vrijeme da tražim nemoguće.(1)Il faut que tu saches;(3)J’ai compris tous les mots, j’ai bien compris, merci.
Znaš, želim ispričati još milijun lijepih priča sličnih ili različitih od onih koje sam napisao, ali….želja nije dovoljna. Ne možeš pristati na mene onako kako ja mogu na tebe.
I sada bih želio da pišem isto takvu neku priču;
Zanesenu, snenu, sklopljneih očiju, slijepu.
Ali ja ne želim biti ljubavnik. Ja želim ljubiti, da, ljubiti tvoje oči, želio da mogu čuti ono što čuti ne smijem i mnogo više, ljubiti i pripadati. Ja ću moći biti ljubavnik, tvoj ljubavnik, ali… čekati zauvijek tovar pažnje, nježnosti, pokoje jutro bez obzira što bi to bila jutra Savršenog.
Jest, sve to trebam. Oko moje, ja trebam i osječaj pripadnosti, zajednicu, neupitne prisutnosti bez obzira koliko trebalo i što bilo potrebno da se do toga dođe. Vrijeme je sporedno, sekundarno u tome. Primarna je mogućnost (4)per se. Moram moći zamisliti a da se ne lažem, moram moći sanjati budan sve moguće ceste, poljske puteve, utabane staze, čak nejasne tragove u pijesku. A mi, mi smo u slijepoj ulici – nema takvih snova. Zapravo samo zamišljam da bi ih moglo biti, ali samo sam tada u čvršćoj vezi sa onim što boli – nemogućnost, nesposobnost, beskonačan stav “mirno”.
Moj.Znam da razumiješ!Ja te ljubim, da! Ali reci mi ako znaš (5)les formules magiques des marabouts d’Afrique! Reci! Ali, hush….. Nema ih. Potpuno ih nema. Razbile su se prostranstvima kontinenta davno, davno ranije. Još dok nije bilo ni tebe ni mene. Nema smisla pronalaziti ih. A ti i ja, još uvijek sve je još uvijek isto. Čekam te. Bez trnja, bez strmina i stoga bez zvijezda.
I opet ćeš biti moj, moje oči. Znam da će opet biti groznica, krovova, prstiju, izgriženih vratova.Zaboga, gdje da te nađem osim na jastuku? ______________________________________________________________
(1)prijevod – (ti) moraš znati
(2)fatum, lat. – sudba, sudbina, udes, kob, usud
(3)prijevod – (ja) razumijem sve riječi, ja dobro razumijem, hvala
(4)per se, lat. – po sebi, iza sebe, sam od sebe
(5)prijevod – (magijske) čini afričkog svečenka
|
