GaBa

Na drugom katu skoro dovrsene kuće radio sam pregradni zid od cigla. Kad sam završio ostalo mi 60-tak cigli viška. Pošto sam žurio, odlučio sam da napravim drveni sanduk, da bi te cigle odjednom mogo da spustim preko čekrka dole. Napravim ja tako sve fino, podmažem čekrk da ide lakše, natovarim tih 60-tak cigli u sanduk na drugom katu, siđem dole i oprezno povučem konopac. (Dao Bog da to nikad nisam uradio al...)
Sanduk sam jedva povukao, i pošto je bio pretežak jurnuo je prema dolje. Da me ne ubije (a i nisam se baš snašo) uhvatim čvršće konopac, ali kako sam ga uhvatio čvrsto težina sanduka me povuče prema gore. Sanduk sa ciglama poleti dole, a ja jurnem prema gore. Na pola puta udari me sanduk i slomi mi ključnu kost, odere mi desnu ruku, a kuk mi napukne. Kad me dovuklo do čekrka, prikliješti mi čekrk prste, dva slomi, a glavom udari o gredu na kojoj sam instaliro čekrk. To me ošamuti. Kad je sanduk tresnuo o zemlju, raspalo se dno a cigle ispale. (muko moja...)
Sad sam ja bio pretežak sa prazan sanduk i jurnem prema dole, a sanduk (jer konopac nisam puštao onako ošamućen) prema gore. Na pola puta odere mi sanduk ljevu potkoljenicu i slomi ljevu ruku i donju vilicu. Tresnem ja na onu hrpu cigli i slomim dva rebra i jedan pršljen u krstima. Za trenutak izgubim prisustvo duha i ispustim konopac, a prazan sanduk poleti dole i opali me po glavi pa mi slomi tjemenu kost.

Sad se osjećam bolje i vratio sam se kući.