Bilo je to ovako. U zoru mog momastva kada me je pubertet obuzeo i kada je moja muskost probujala medicinski strucnjaci su se nasli u velikoj dilemi. Stvar je bila u tome da je zbog goleme razine testosterona u krvi moj dragan neprestano bio u stanju pripravnosti, a cudom prirode krv se u njemu izmjenjivala dopustajuci mu da na taj nacin prezivi. Naime kod obicnih ljudi tijekom erekcije nema cirkulacije kroz spolni ud, ona se napuni krvlju i dok stoji, stoji. A ako predugo stoji, otpadne. Jer umre. Ali zastranio sam... Dakle moje golemo spolovilo me pocelo ometati u obavljanju svakodnevnih aktivnost, kao sto je hodanj npr. A i ucestalo sam padao u nesvjest jer jednostavno u mome organizmu nije bilo dosta krvi za napajanje tolikih ekstremiteta. I doktori (medicine) me stavise pred strasnu dilemu: amputacija jedne noge ili odstranjivanj cune. Danima sam razmisljao, znojio se, prevrtao u krevetu nocima, o mozete samo zamisliti strasne patnje dragi moji futiloni. Nakon mnogo jada, pojedenih noktiju te mnostva proracuna i simulacija (www.mathworks.com :) dosao sam do zakljucka: lakse je nauciti hodati kurcom nego jebati nogom!

I tako. Ako se neki od vas pitaju zasto se ovaj mladić očito velike snage i zavidne agilnosti ne bavi nekim sportom, u najmanju ruku (ili da kazem nogu!) profesionalno, sada znate odgovor. Ovo dlakavo na cemu hodam nisu samo noge...

~ tuttle