Naime, jutros me mala, a vecina vas zna tko je ona, upita jesam gledao mail..pa naravno da sam gledao..zasto? ma ne taj mail..futilni mail..nisam, nisam gledao, zasto? pogledaj..samo pogledaj..i tako ja u trenutku dosade u NSBu odem za kompjuter..cist da vidim taj mail..i zamislite kako sam se osjecao kad sam vidio ovu fotografiju:



pa kako tako lijepo i naizgled neduzno bice kao mala moze ovako nesto poslati svome prijatelju? kakav je to um? sto se krije iza tih ociju? sto ona sakriva u torbi? sto je u onom ormaru koji drzi zakljucan? jednom smo ja i njezin brat, nazovimo ga John Burzois, slucajno usli u prostoriju dok je otvarala ormar..istog trena ga je zatvorila, zalupila vratima i pojela kljuc..ne zelim razmisljati o tome kako je opet dosla do njega :)) ja nisam vec dugo prespavao tamo, ali Burozis pazi se! spavaj kao indijanac lakim snom ili bolje kao gandalf s oba oka otvorena!

od vas molim psiholosku procjenu osobe koja bi ovakvu sliku poslala nekome totalno neiskvarenom, u licu postenom, u dusi postenom, altruistu pravome, dobricini rekli bi neki, dobar poput svecenika neki kazu (ne, ne misle na one incidente sa svecenicima i djecom) meni!

~joghurt