....nobody wants to be lonely....

16.12.2006., subota

Boban...

Evo, ovaj post (bar početak) posvećujem jednom dečku, odbojkašu, za kojeg sam tek danas skužila kolko je JEBEN....A dečko je fakat savršen...Ima 18god, sportski se oblači, super igra, zgodan je i ima nabrijan auto..Danas ja išla s Ivonom i Tatjanom u Brezu gledat školsku odbojku...I ispred dvorane se čuje iz auta bas...Kad ono Bobo...Mi sam šta nismo u nesvijest pale...Sad smišljamo kak da broj nabavimo...Al Dolly će ga tražit ak nitko drugi...Sva sreća da je Ivona ponijela kameru pa smo ga u dvorani snimile...Malo nas je skužio al ništa za to...I tako...to bi bilo to o njemu...za sad...Sad sam došla iz vana...Bile ja, Tea i Dolly...Malo smo se zajebavale...sprdale i tračale...Bilo je oke...Ala, ne znam kako je vama, al ja se smrzavam...Ja sam jebote u zadnje vrijeme postala ovisna o chatu...Nisam normalna...Al ko mala sam naučila da nikom ne dajem adresu il broj mobitela...Taj chat mi nije niš posebno, al kurim ljude, pa je zabavno...Upravo me zasvrbio desni dlan...To znači da ću nekom morat dat lovu...a shit...Od hladnoće mi se ruke lede, pa ne mogu više pisat...Do čitanja....pusek...smokin

komentiraj(2)|| na papir|| #|| ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.