Pozdrav za moje malobrojno čitateljstvo =) hehe
Dosta toga se dogodilo od mog zadnjeg posta, puno toga se nakupilo i nekako kao da imam potrebu napisati novi post..
Sad na praznicima osjecam se preporođeno, ponovo sretna, okružena ljudima koje me čine sretnom... morala sam za to platiti cijenu prijateljstva, mislila sam da neće biti isto, ali nisam mislila da će biti ovako.. da nećemo imati nikakvu komunikaciju.. gotovo svi koji citaju ovo moje sranje od bloga znaju (a hvala Bogu nema ih puno :)) al eo oni koji neznaju.. zabrijala sam sa deckom koji se svidjao mojoj super legici,ja sam joj to odmah rekla, nisam misla da ce se to ponoviti pa sam govorila kako mi je zao.. i bilo mi je zao.. ali ne zbog tog sto sam bila s njim,nego zato sto sam unistila prijateljstvo s njom.. ona mi je to oprostila, donekle.. onda sam ja iduci vikend opet zabrijala s tim deckom,nesvjesno, kad nekog vidis, znas ga vrlo malo a vec ti je jako stalo do njega, nesvjesno napravis neke stvari.. necu se izvlacit na alkohol, bila sam s njim zato sto mi se jako svidjao... a dobro, jos i utjecaj alkohola i opet sam provela nedjelju dopisivajuci se s tom curom, objasnjavajuci kak se to sve dogodilo i ovaj put je rekla da za nju vise ne postojim, da ju zaboravim.. ja se duze vrijeme nisam mogla pomiriti s tim, cak sam i Jelavicku poslala na pregovore, ali bezuspjesno.. nisam znala sta da napravim.. jaaako sam htjela bit s tim deckom, on se meni svidjao i ja njemu i jedino nas je ona sprjecavala da budemo zajedno.. bilo je trenutaka kad sam bila toliko ocajna, u dilemama da jednostavno nisam jela, spavala, nista.. to se odrazilo na moje zdravlje, pocela sam ne kontrolirano povracati, skoro svaki dan.. nitko nije znao kolko sam ja cesto povracala.... u njenim ocima sam bila samo kuja koja je s deckom koji joj se svidja a obecala sam joj da neću.. je, obecala sam, i rekla sam da nikad nebi mogla bit s njim, ali kada mi on dode, ja pogazim sve sto sam rekla, i nemogu ostati hladna.. probala sam ali brzo sam odustala.. tako da sam odlucila, bit cu s tim deckom i probat cu vratiti prijateljstvo, ako nista drugo barem da budemo na bok.. i tako je to i dalje.. ona okrece glavu, a ja ju nemam hrabrosti pozdraviti.. nekako mi je jos gore sto njih dvoje
uopce vise ne pricaju, a bili su super.. bili su cak bolji nego sto smo bili nas dvije, duze su se znali.. i danas sam procitala dvije izreke koje su me u biti potakle na ovaj post.. 1. je: „Ne oslanjaj se samo na pamet.. veće su šanse za uspjeh kod onoga tko će poslušati svoje srce“ ovaj drugi dio recenice je na mene ostavio dojam i pocela sam razmisljati o tome.. pocela sam povezivati dogadaje.. i da, ja se uopce nisam oslanjala na pamet i razum.. slijedila sam svoje srce i napravila sam ono sto sam zeljela.. prvi puta u zivotu sam bila sretna s nekim deckom... i upalilo je, evo vec smo vise od mjesec dana zajedno i jako mi je stalo do njega, zaljubljena sam toliko da i ostali to vide i lijepo mi je s njim.. stvarno sam onak istinski sretna.. zao mi je sto je morao zbog nase srece netko ispastati, jako mi je zao zbog toga... 2. izreka glasi: „Ljudi oprastaju sve osim iskrenosti“ da.. to je istina, ako nista drugo mogla mi je oprostiti barem zato sto sam bila iskrena i sve joj sama rekla, nije saznala od drugih, nego od mene... znam da nije dovoljan motiv, ali to je jedina stvar s kojom se mogu braniti.. eto, slijedila sam svoje srce, zbog toga me mnogi osuđuju... nista nemogu reci u svoju obranu, osim ih pitati a sto bi vi napravili na mome mjestu?
P.s- napisala sam ovaj post i duuugo razmisljala dal da ga uopce objavim... neznam jel to uopce pametno, ali morala sam objasnit neke svoje postupke..