evo opet sam tu nazalost za vecinu ljudi...heh....opet sam usamljena opet s ocima punim suza cekam kad ce svanuti i ova prokleta noc...koja je ista kao i sve noci prije nje.sama sam...opet......
....mrzim samocu i tisinu...a ujedno i ne ona me smiriva...u tisini cujem kucanje svoga srca.....ajme da bar prestane .....da bar ne lupa.....da se napokon smiri.....i napokon utonem u san........da se napokon odmorim od ovog jebenog zivota........al opet ko zna sta ce biti onda...mozda ni tada necu imat mira...mozda ce me i tada pratit nesreca.....mozda ce i tada jedino sta poznajem biti suze i tuga...heh
neki su mi ljudi rekli da im donosim nesrecu......da ne mogu nista drugo ni donijeti samo zlo ..mnozda imaju i pravo............unistim sve cemu se priblizim...........sve sto dotaknem.....sve sta zavolim a to je rjetkost.......mozda i bolje da nikoga ne pustam blizu sebe....dovoljno sam ljudi upropastila.....mozda sam osudena ...mozda sam rodena da donesem nemir i nesrecu.........mozda nikad nikom necu donijet srecu....mozda niko nece bit nikad sretan zbog toga sto postojim.......mozda je moje postojanje sasvim nebitno....mozda bi bilo bolje da me ipak nema..ko zna......mozda.......