danas je utorak. idem na ručak kod Učitelja. rekao je da želi pomoći.
dan se prepolovio na dva dijela kad sam se jako rano probudila, razbudila i opet zaspala. ovo je drugi dio. sanjala sam booksu (u drugom sanjanju). sinoć sam razmišljala o njoj prije spavanja - kako je super što su zabranili pušenje. sad ću moći tamo provesti više sati bez da me boli glava i bude mi zlo.
možda maroje ispriča koju piču do kraja, jer bit ću dovoljno koncentrirana i neću se okretati da pozdravim asju.

sunce je i soba miriše/smrdi (kako želiš) na cigarete. opet je pušila iako zna da to ne volim. ah.

pitam se kad će doći kraj ovom razdoblju (kad ja to odlučim jel jel?). živim i vrti mi se u glavi, motaju me po svojim prstima svi redom i čini se da ne mogu odlučiti stati na kraj banalnostima koje me uznemiravaju. a sve skuplja se u dnu trbuha. vrijeme je da porodim ovu čežnju i strahove jer već se bliži kraj tromjesečju. ah.

kad si bio tu bilo je ljepše i bila sam sigurna. sad sam samo sigurna u to da nije lijepo. i u to da me čeka nešto više. više od tebe i više od nas. više od mene?

u bijeloj kući bez ograde na stubama događaju se tihe stvari. svaki put kad prolazim kraj nje osjećam miris lavande. svaki put opušteno produžim dalje i nikad se ne okrenem jer znam da me gledaju. znaju i oni.
svaki put lavanda raste u vrtu ispred. tamo su i 2 psa - oni čuvaju tišinu tajnosti.

sigurno postoji nešto više od ovoga sad - u trenutku pomišljanja namignuo mi je.