" 'S rioghal mo dhream... "

U šetnjama je spas. Mislim da bi svatko, ali baš svatko, mogao naći rješenja za hrpu problema kad bi se odlučio prošetati. Prošetati, recimo kroz prirodu. Biti okružen drvećem i raznoraznim zelenilom. Neki bi rekli: „Pa to ti je zato što zelena boja smiruje!“, ali ja vjerujem da to nije pravi razlog. Pravi razlog je ona tiha samoća usamljena šetača. Ona čisti um od nečistoća, usmjerava misli ka bitnome, pomaže razlučivanju.
Mnogi nemaju luksuz svakodnevnih, opuštenih šetnji. Ni ja ga baš nisam imao, ali sam koristio svaki trenutak hodanja do škole kako bih se bacio u svoje nepregledne, nesređene tokove misli i sredio ih, klasificirao i smirio.Ako čovjek već nema prirodu po kojoj bi mogao šetati, može si ju stvoriti, i to u umu, ako je spreman dodati još misli u već uzburkane tokove.
Možda se nekada čini kao da je šetnja jednostavno gubitak vremena, te da je bolje sjesti u automobil i odvesti se do svoga cilja, no ja vam kažem, ja vam GARANTIRAM: Prošećite, i nećete požaliti.

Eto, to je samo ulomak iz nečega što pišem. Bit će to nešto veliko, i to opasno, ali tko zna... Možda na kraju ispadne u redu...